Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je drastične mere u cilju zaštite dece na internetu. U svetlu nedavnog tragičnog incidenta, gde je učenik napao školsku nadzornicu, Makron se obratio javnosti sa predlogom da se zabrani pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina, ukoliko se ne postigne brz napredak na nivou Evropske unije. Ova odluka je izazvana rastućim strahovima od nasilja među mladima i uticaja koji društvene mreže imaju na njihovo ponašanje i mentalno zdravlje.
Incident koji je pokrenuo ovu inicijativu desio se u gradu Nožanu, gde je 31-godišnja nadzornica izgubila život. Ovaj događaj je dodatno istakao potrebu za regulacijom i nadzorom pristupa internetu među mlađim korisnicima, jer su društvene mreže postale platforme na kojima se šire razne vrste nasilja i negativnih uticaja.
Makron je naglasio da se ne može više čekati na rešenja i da je potrebna hitna akcija. U svom obraćanju, on je istakao da je zaštita dece od opasnosti na mreži prioritet, te da je potrebno raditi na usvajanju zakona koji će omogućiti efikasnije regulisanje ovog problema. Ove reči su odjeknule u društvu, gde se već dugo vodi rasprava o tome kako najbolje zaštititi decu od negativnih uticaja interneta.
Francuska nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. U mnogim državama širom sveta roditelji i zakonodavci pokušavaju da pronađu ravnotežu između slobode korišćenja interneta i zaštite dece. U nekim slučajevima, sazrevanje i zrelost mladih korisnika se dovodi u pitanje, a društvene mreže se često smatraju mestima gde se promoviše nasilje, netolerancija i cyberbullying.
Evropska unija je već započela razgovore o mogućim regulacijama koje bi mogle da se primene na celoj teritoriji EU. Ove mere uključuju strože provere starosti korisnika, kao i obavezu platformi da obezbede sigurnije okruženje za decu. U tom kontekstu, Makron poziva na zajedničku akciju svih članica EU kako bi se postigao konsenzus o ovim pitanjima.
Osim zakonskih mera, stručnjaci ističu važnost edukacije kako bi se deca naučila o bezbednom korišćenju interneta. Roditelji takođe igraju ključnu ulogu u ovom procesu, jer je otvorena komunikacija između njih i dece od suštinskog značaja. Mnogi stručnjaci predlažu da se roditelji aktivno uključuju u digitalni život svoje dece, kako bi ih zaštitili od potencijalnih opasnosti.
Uprkos kritikama koje se mogu javiti, Makronova inicijativa ukazuje na sve veću zabrinutost zbog uticaja interneta na mlađu populaciju. Preporuke za zabranu pristupa društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina su mere koje dolaze sa jasnom namerom da se smanji nasilje i zaštite najmlađi. Očekuje se da će ove mere izazvati raspravu ne samo u Francuskoj, već i širom Evrope, posebno kada je reč o pravima i slobodama mladih.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se doneti odluke i koje će mere biti primenjene. Ova tema ostaje izuzetno relevantna, jer se tehnologija brzo menja, a izazovi sa kojima se suočavaju mladi korisnici interneta postaju sve složeniji. Očekuje se da će Makronova inicijativa otvoriti vrata za širu diskusiju o bezbednosti na mreži, ali i o potrebama i pravima dece u digitalnom svetu.
U zaključku, Makronova najava o mogućoj zabrani pristupa društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina predstavlja važan korak ka zaštiti mladih u svetu koji se brzo menja. Ova odluka može poslužiti kao primer za druge države i podstaknuti širu diskusiju o sigurnosti dece na internetu, što je pitanje koje zahteva hitnu pažnju i akciju.
