Majka koja je na tragičan način izgubila svoju četvorogodišnju kćer, bacivši je u reku Savu, osuđena je na 15 godina zatvora. Ovaj slučaj, koji je izazvao šok i osude u Hrvatskoj i šire, došao je do konačne presude na zagrebačkom Županijskom sudu nakon četiri meseca suđenja, koje je bilo zatvoreno za javnost radi zaštite žrtve i njene porodice.
Optužnica je majku, staru 35 godina, teretila za teško ubistvo počinjeno na podmukao način. Zbog zatvorenog suđenja, javnost nije imala pristup detaljima iz obrazloženja presude, ali je objava nepravosnažne presude postala javna. Ovaj slučaj je postao simbol tragičnih događaja koji se dešavaju u društvu, a posebno je potresao sve one koji su se susreli sa sličnim situacijama.
Prema izveštajima, majka je u trenutku tragedije imala svoje dete u naručju kada je ušla u Savu kod Jankomirskog mosta u Zagrebu. Dok je ona uspela da se spasi, nažalost, dete nije preživelo. Njegovo telo pronađeno je 25. marta u Savi u Beogradu, što je dodatno pojačalo bol i tugu koja je pratila ovaj tragični događaj.
Ova presuda je izazvala raspravu o mentalnom zdravlju i uslovima u kojima se nalaze roditelji, a posebno majke, koje su često suočene sa teškim okolnostima. Mnogi stručnjaci ukazuju na potrebu za bolju podršku porodicama u krizi i važnost prevencije sličnih tragedija u budućnosti. Psiholozi ističu da je važno pružiti pomoć i resurse osobama koje se bore sa mentalnim problemima ili koje se nalaze u teškim životnim situacijama.
U društvu se postavlja pitanje šta je moglo biti učinjeno da se spreči ovakav ishod. Organizacije koje se bave zaštitom dece i porodica pozivaju na veće angažovanje države i zajednice u pružanju podrške porodicama koje su u riziku. Takođe, važno je raditi na edukaciji o mentalnom zdravlju i pružanju informacija o dostupnim resursima za pomoć.
Kada se dogode ovakvi slučajevi, često se postavlja pitanje odgovornosti i šta bi društvo moglo učiniti da pomogne u sprečavanju ovakvih tragedija. Mnogi se pitaju da li je postojala neka indikacija da je majka bila u teškoj situaciji i da li su postojale prilike da se pomogne pre nego što je došlo do tragedije. U društvu je važno razgovarati o ovim temama i podići svest o problemima sa mentalnim zdravljem i porodicama u krizi.
Ova presuda otvara vrata za dalju diskusiju o pravima dece, zaštiti porodica i odgovornosti društva da pruži podršku onima kojima je potrebna. U budućnosti, važno je raditi na stvaranju sistema koji će omogućiti pravovremeno prepoznavanje i rešavanje problema koji mogu dovesti do ovakvih tragičnih događaja. Svi smo odgovorni za stvaranje okruženja u kojem će deca biti zaštićena, a porodice imati podršku koja im je potrebna.
U zaključku, ovaj tragični slučaj nas podseća na važnost brige o mentalnom zdravlju, kao i na potrebu za sistemskim promenama koje će osigurati da se ovakve tragedije ne ponavljaju. Potrebno je usmeriti pažnju na prevenciju, podršku i edukaciju kako bi se obezbedila sigurnija budućnost za sve porodice. Slučaj majke i njenog deteta nije samo pravno pitanje, već pitanje koje se tiče svih nas kao društva.
