Ministarka pravde u tehničkom mandatu, Maja Popović, izjavila je da je nedavna izjava sudije Apelacionog suda Miodraga Majića sramna. Majić je, naime, komentarisao trenutno stanje pravosuđa, rekavši da bi voleo da radi u uređenom društvu, ali da se sada nalazi u „otetom društvu“ gde institucije nisu nezavisne i gde je vlast podredila pravosudni sistem. Ovaj njegov stav izazvao je oštru reakciju Popović, koja se zapitala zašto Majić do sada nije tražio razrešenje sudijske funkcije ukoliko smatra da ne može da obavlja svoj posao u trenutnim okolnostima.
Majić je ukazao na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze sudije, ističući da nekoliko ljudi na vlasti manipuliše institucijama i da je pravosuđe postalo njihovo „igralište“. Ove reči su izazvale uznemirenost u pravosudnim krugovima, a Popović je dodala da se postavlja pitanje da li je Majić ikada pokušao da zaštiti svoje kolege ili da se usprotivi nezakonitostima koje su se desile tokom reforme pravosuđa 2009. godine. Tada je, podsetila je, 837 sudija bez kriterijuma ostalo bez posla, a izvršena je politička selekcija putem nezakonitog reizbora sudija.
Popović je ukazala na to da je Ustavni sud kasnije potvrdio nezakonitosti koje su se desile tokom tog perioda, što dodatno komplikuje situaciju. Njena izjava dolazi u trenutku kada se pravosudni sistem suočava s brojnim izazovima, uključujući nedostatak poverenja javnosti i optužbe o političkom uticaju na rad sudova.
U poslednjih nekoliko godina, pravosudni sistem u Srbiji je bio predmet mnogih kritika, kako od strane domaćih, tako i od strane međunarodnih organizacija. Mnogi smatraju da je potrebno izvršiti duboke reforme kako bi se povratilo poverenje građana u pravosudne institucije. Reformisanje pravosudnog sistema neophodno je kako bi se obezbedila nezavisnost sudija i pravičnost u suđenju.
Majićeva izjava je takođe otvorila pitanje o tome kakvu ulogu sudije imaju u sistemu koji, prema njegovim rečima, nije funkcionalan. U tom kontekstu, postavlja se pitanje šta sudije mogu učiniti da se bore protiv ovakvog stanja stvari i da li su spremni da se bore za unapređenje pravosudnog sistema.
Osim toga, potrebne su i jasne smernice i podrška od strane vlade kako bi se izvršile potrebne promene u pravosudnom sistemu. To podrazumeva ne samo izmenu zakona, već i obezbeđivanje adekvatne obuke i resursa za sudije, kako bi mogli da se bore protiv pritisaka i nezakonitih uticaja.
Nedavno je i Evropska unija izrazila zabrinutost zbog trenutnog stanja pravosuđa u Srbiji, naglašavajući potrebu za bržim i efikasnijim reformama. Postoji potreba za dijalogom između svih aktera u pravosudnom sistemu, uključujući sudije, advokate, državne institucije i civilno društvo, kako bi se pronašla rešenja koja će doprineti jačanju pravne države.
U svetlu svih ovih okolnosti, važno je da sudije, uključujući Majića, prepoznaju svoju odgovornost i aktivno se uključe u unapređenje sistema. Samo kroz zajednički rad i posvećenost mogu se prevazići izazovi sa kojima se pravosudni sistem suočava.
Konačno, budućnost pravosuđa u Srbiji zavisi od sposobnosti svih njegovih aktera da se ujedine u cilju izgradnje pravednijeg i efikasnijeg sistema koji će biti u službi svih građana. Ukoliko se to ne dogodi, posledice će biti dugoročne i teške, ne samo za pravosudni sistem, već i za društvo u celini.
