Krajem januara 2025. godine, grčka ostrva Santorini, Amorgos i Anafi suočila su se sa neobičnim seizmičkim aktivnostima. Tokom tog perioda zabeleženo je više od 28.000 zemljotresa, uključujući nekoliko jačine preko 5 stepeni po Rihteru. Ova situacija izazvala je zabrinutost među lokalnim stanovnicima, koji su se plašili mogućih vulkanskih erupcija.
Na sreću, nakon mesec dana, seizmička kriza je završena bez ozbiljnijih posledica. Istraživači su koristili napredne seizmičke instrumente i veštačku inteligenciju kako bi otkrili da je uzrok ovih potresa bio brz uspon magme iz dubina zemljine kore. Ova informacija je objavljena u prestižnom časopisu Nature.
Studija je takođe otkrila zanimljivu povezanost između Santorinija i podvodnog vulkana Kolumba, koji se nalazi nedaleko obale. Geofizičar Jens Karstens iz GEOMAR Helmholtz Centra za okeanska istraživanja u Nemačkoj, jedan od autora studije, istakao je da ova dva vulkana „komuniciraju“. Ovi podaci su samo delimično razjasnili složene procese koji se odvijaju ispod tla.
Naučnici su sada u mogućnosti da prate kretanje magme ispod ovog regiona, što im omogućava da bolje prognoziraju rizik od erupcija. Santorini ima bogatu vulkansku istoriju, a posebno snažna erupcija 1560. godine pre nove ere bila je ključna za pad jedne civilizacije. Kolumbo, koji se nalazi nešto više od šest kilometara severoistočno od Santorinija, poznat je po svojoj nestabilnosti, a erupcija iz 1650. godine izazvala je cunamije i oblake toksičnih gasova.
Tokom januarskih zemljotresa, stanovnici Santorinija su bili u panici, dok su naučnici pokušavali da shvate uzrok seizmičke krize. Zemljotresi su se kretali od Santorinija ka otvorenom moru, što je dodatno zbunilo istraživače, jer se činilo da potresi dolaze iz podzemnih zona raseda, a ne ispod poznatih vulkana.
Geofizičar Marius Isken iz GFZ Helmholtz Centra za geonauke u Nemačkoj rekao je da je bilo mnogo neizvesnosti u vezi sa uzrokom potresa. Zbog već postojećeg praćenja vulkanske aktivnosti u ovom regionu, kao i projekta MULTI-MAREX, istraživači su uspeli da analiziraju podatke u realnom vremenu.
Podvodni senzori su postavljeni unutar kratera Kolumba i detektovali seizmičke signale i promene pritiska. Tim je koristio i satelite opremljene radarom, GPS stanice i detektore vulkanskih gasova, kao i veštačku inteligenciju kako bi precizno odredili lokaciju potresa.
Podaci su pokazali da se kotao Santorinija blago podigao u periodu od jula 2024. do januara 2025. godine, uz povećanu emisiju ugljen-dioksida i vodonikovog gasa, što je ukazivalo na punjenje novom magmom. Ova aktivnost prethodila je seizmičkom roju koji je započeo krajem januara.
Potresi su se kretali od dubine od 17 kilometara do samo tri kilometra ispod površine u vrlo kratkom vremenskom periodu. Ova promena stvorila je pritisak na obližnje zone raseda, uzrokujući njihovo pucanje. Geofizičar Džonas Prejn iz Woods Hole okeanografskog instituta rekao je da je uspon magme izazvao lančanu reakciju koja je rezultirala jačim podrhtavanjima.
Iako je došlo do značajnog uspona magme, drugi rezervoar magme ispod Santorinija i Kolumba se praznio, što je smanjilo aktivnost oba vulkana. Ovo je ukazalo na to da postoji mogućnost eksplozivne aktivnosti, ali srećom, kriza je okončana pre nego što je došlo do erupcije.
Istraživači su sada svesni da su povezani rezervoari magme ispod Santorinija i Kolumba, a promene u jednom mogu značajno uticati na drugi. Ova nova saznanja mogu pomoći u razvoju sistema za upozoravanje lokalnog stanovništva o potencijalnim opasnostima od vulkanskih erupcija u budućnosti.
Naučnici nastavljaju da istražuju ove kompleksne procese, jer se čini da Santorini i Kolumbo predstavljaju deo većeg geološkog sistema koji nije u potpunosti mapiran. U budućnosti, praćenje aktivnosti ovih vulkana može doneti važne informacije o njihovoj povezanosti i potencijalnom riziku za stanovnike ovog prelepog regiona.
