Budimpešta je postala mesto žestokih protesta nakon što su poslanici opozicije u mađarskom parlamentu zapalili dimne bombe tokom glasanja o zakonu koji zabranjuje održavanje Parade ponosa, poznate kao „Prajda“. Ova akcija se dogodila u trenutku kada je parlament raspravljao o zakonu koji bi omogućio vlastima da koriste softver za identifikaciju učesnika skupova LGBTQ zajednice.
Prema izveštajima agencije Rojters, poslanici opozicione partije Momentum su izazvali haos u parlamentu, gde je obojeni dim ispunio prostoriju. Tokom protesta, oni su takođe istakli foto-montaže koje prikazuju mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina kako se ljube, čime su želeli da prikažu bliske veze između mađarske vlade i ruskog režima, koji je poznat po svojoj anti-LGBTQ retorici.
Ova situacija je dodatno pojačala tenzije u Mađarskoj, koja je već bila na meti kritika zbog svoje politike prema LGBTQ zajednici. Zakon koji je usvojen u parlamentu omogućava vlastima da prate i identifikuju učesnike potencijalnih skupova, što je izazvalo zabrinutost među aktivistima za ljudska prava. Mnogi smatraju da će ovakve mere dovesti do još većih represija prema LGBTQ osobama i smanjenja njihovih prava u zemlji.
Opozicija je istakla da je ovaj zakon deo šireg trenda autoritarizma koji se sve više širi u Mađarskoj. Viktor Orban i njegova stranka Fidesz su godinama na vlasti i često koriste nacionalizam i anti-liberalne stavove kako bi mobilisali podršku među biračima. Tokom poslednjih godina, vlasti su doneli niz zakona koji su ograničili prava manjinskih grupa, uključujući LGBTQ zajednicu.
Uprkos kritikama, Orbanova vlada se čini odlučnom da nastavi sa svojim politikama. Zakon o zabrani Parade ponosa nije prvi put da je vlada donela slične odluke. U prošlosti su se dešavali slični incidenti, uključujući zabranu raznih javnih okupljanja koja su se odnosila na LGBTQ teme. Ovaj trend zabrinjava mnoge ljude, ne samo u Mađarskoj, već i širom Evrope, gde se bore za prava manjinskih zajednica.
Protesti opozicije su se održali u vreme kada se očekuje da će Mađarska nastaviti sa svojim antidemokratskim pristupom, a podrška Evropske unije prema ovoj zemlji može biti dovedena u pitanje. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi zakoni mogli imati dugoročne posledice po demokratiju u Mađarskoj, kao i po njen položaj unutar EU.
U svetlu ovih događaja, aktivisti za ljudska prava i članovi LGBTQ zajednice su pozvali na međunarodnu podršku i pritisak na mađarsku vladu da preispita svoje odluke. Oni tvrde da je važno da se čuje glas manjinskih zajednica i da se zaštite njihova prava u društvu koje se sve više polarizuje.
Mađarska se suočava sa izazovima koji su rezultat kombinacije domaće politike, ali i šireg konteksta u kojem se nalazi. Sa jedne strane, tu je rastući autoritarizam i nacionalizam, dok sa druge strane, evropske vrednosti o ljudskim pravima i jednakosti postaju sve važnije. Ova situacija predstavlja test za evropske institucije, koje moraju da se suoče sa pitanjem kako najbolje da reaguju na kršenje ljudskih prava unutar svojih članica.
U zaključku, događaji u Budimpešti ukazuju na duboke podele unutar mađarskog društva i šireg evropskog prostora. Prava LGBTQ zajednice su samo jedan od aspekata koji će oblikovati budućnost Mađarske, a međunarodna zajednica će morati da igra aktivnu ulogu u obezbeđivanju tih prava. Ova kriza može poslužiti kao podsticaj za šire promene i jačanje borbe za ljudska prava u regionu.
