Mađarska je 11. jula 2025. godine zvanično podnela tužbu protiv Saveta Evropske unije i Evropskog fonda za mir (EPF) pred Sudom Evropske unije u Luksemburgu. Ova tužba je usledila kao reakcija na odluku Saveta EU iz maja 2024. godine, kojom se odobrava korišćenje prihoda od zamrznutih sredstava ruske državne imovine za vojnu pomoć Ukrajini. Ova odluka predviđa da se 99,7 odsto neto prihoda ostvarenog upravljanjem tim sredstvima usmeri u fond EPF, iz kojeg se Ukrajini isporučuje oružje, municija i druga vojna pomoć.
Mađarska, kao članica EU, izrazila je zabrinutost zbog pravnih i moralnih implikacija ove odluke. U tužbi se navodi da ovakvo korišćenje zamrznutih sredstava može predstavljati kršenje međunarodnog prava i da se ne može smatrati legitimnim načinom finansiranja vojne pomoći. Mađarska je istakla da se ovim potezom stvara opasna praksa koja bi mogla dovesti do daljih tenzija u međunarodnim odnosima.
Evropski sud je 25. avgusta 2025. godine potvrdio da je primio predmet, čime je zvanično započeo pravni proces. Očekuje se da će odluka Suda imati značajne posledice ne samo za Mađarsku, već i za celokupnu EU i njen pristup rešavanju sukoba u Ukrajini. Ova situacija takođe otvara pitanja o transparentnosti i odgovornosti u upravljanju sredstvima koja su zamrznuta zbog međunarodnih sankcija.
U okviru svoje tužbe, Mađarska se poziva na pravne osnove koje se tiču ekonomskih sankcija i međunarodnog prava. Prema tvrdnjama mađarske vlade, korišćenje zamrznutih sredstava za vojne svrhe može predstavljati kršenje osnovnih principa međunarodnog prava, kao što su suverenitet i pravna sigurnost. Ova situacija takođe ukazuje na sve veću podeljenost unutar EU kada je reč o pitanju podrške Ukrajini, gde neke članice žele da se fokusiraju na humanitarnu pomoć umesto na vojnu.
Mađarska vlada je već ranije izrazila svoje neslaganje sa nekim od odluka EU u vezi sa sankcijama protiv Rusije, naglašavajući da se mora voditi računa o ekonomskim interesima zemalja članica. Odluka o korišćenju zamrznutih sredstava za vojnu pomoć Ukrajini dodatno je pogoršala odnose između Mađarske i drugih članica EU, posebno onih koje su snažno podržale Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije.
U međuvremenu, Evropski fond za mir (EPF) se suočava sa sve većim pritiscima da osigura sredstva za podršku Ukrajini, dok se takođe mora baviti pravnim i političkim izazovima koje donosi ovakva odluka. Očekuje se da će sudski proces trajati, a odluka Suda mogla bi imati dugoročne posledice na način na koji EU upravlja svojim politikama prema Rusiji i Ukrajini.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su slične situacije već viđene u prošlosti kada su zemlje članice EU imale različite pristupe prema sankcijama i vojnoj pomoći. Ova raznolikost u stavovima može otežati jedinstveno delovanje EU u vanjskopolitičkim pitanjima, što može dovesti do daljih podela među članicama.
Mađarska je, kao država koja se često nalazi u centru pažnje zbog svojih kontroverznih stavova, još jednom pokazala svoju odlučnost da se suprotstavi odlukama koje smatra neprihvatljivim. Ova tužba predstavlja ne samo pravni izazov, već i političku poruku da Mađarska želi da se čuje njen glas unutar EU, posebno kada su u pitanju važna pitanja kao što su međunarodni odnosi i vojna pomoć.
U zaključku, mađarska tužba protiv EU i EPF otvara mnoge važne teme o pravima, odgovornostima i moralnosti u međunarodnim odnosima. Kako se situacija bude razvijala, može se očekivati da će ona dodatno oblikovati buduće odluke EU i njen pristup konfliktima širom sveta.
