Mađarska je jasno stavila do znanja da neće podržati predloženu vojnu operaciju Evropske unije u Ukrajini, kao ni bilo kakve odluke koje bi mogle ometati mirno rešenje trenutnog sukoba. Ove izjave dao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto uoči neformalnog sastanka diplomata zemalja EU koji se održava u Kopenhagenu. Ova pozicija Mađarske dolazi u trenutku kada se u EU razmatraju različite strategije za odgovor na krizu u Ukrajini, koja traje već više od godinu dana.
Sijarto je na svom Fejsbuk profilu izrazio zabrinutost da će na sastanku biti vršen ogroman pritisak na Mađarsku da promeni svoj stav. „Mislim da će danas pokušati da slome naš otpor i naš stav u podršci miru“, rekao je Sijarto. Ova izjava ukazuje na složenost političkih dinamika unutar Evropske unije, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču sukoba u Ukrajini.
Mađarska je tradicionalno bila skeptična prema vojnim intervencijama i često je naglašavala potrebu za dijalogom i pregovorima kao jedini način za postizanje trajnijeg mira. U tom smislu, Sijarto je ponovio stav vlade premijera Viktora Orbana da vojne operacije nisu rešenje i da bi umesto toga trebalo težiti pregovorima i diplomatskim rešenjima.
Pitanje Ukrajine postalo je centralna tačka razdora unutar EU. Dok su mnoge članice, posebno one u centralnoj i istočnoj Evropi, podržale vojne i humanitarne akcije za pomoć Ukrajini, Mađarska se izdvaja svojom politikom koja se fokusira na očuvanje mira i stabilnosti. Ova razlika u pristupu može dodatno pogoršati tenzije unutar EU, koja se već suočava sa izazovima kao što su energetska kriza i ekonomska nestabilnost.
Pored toga, Sijarto je naglasio da se Mađarska protivi i bilo kakvim sankcijama koje bi mogle dodatno pogoršati situaciju. On je naglasio da je Mađarska spremna da se bori za svoje interese i da će ostati dosledna svojim principima. „Naša politika je jasna: mi želimo mir i stabilnost, a ne rat“, istakao je on.
Mađarska vlada je često kritikovana zbog svoje politike prema Rusiji, naročito kada je reč o energetskim pitanjima. Budući da se Mađarska oslanja na ruski gas i naftu, vlada u Budimpešti je bila oprezna u osudama Moskve i u nametanju sankcija koje bi mogle naštetiti njenim ekonomskim interesima. Ova situacija stvara dodatne tenzije između Mađarske i drugih članica EU koje su usvojile strožiji stav prema Rusiji.
U Kopenhagenu, očekuje se da će se diplomatski sastanak fokusirati na razmatranje novih mera za podršku Ukrajini, kao i na evaluaciju dosadašnjih odluka EU u vezi sa konfliktom. Ipak, Mađarska je već najavila da će se protiviti svakom obliku vojne intervencije. Ova odluka može imati dugoročne posledice po jedinstvo EU, posebno u svetlu rastuće pretnje od strane Rusije.
S obzirom na sve navedeno, čini se da će Mađarska nastaviti da se protivi vojnim operacijama EU, dok će istovremeno težiti očuvanju svojih ekonomskih interesa i politike neutralnosti. Očekuje se da će Sijarto i ostali mađarski zvaničnici imati težak zadatak da odole pritiscima svojih evropskih kolega na sastanku u Kopenhagenu, dok će istovremeno pokušavati da zadrže svoju poziciju u okviru EU.
U doglednoj budućnosti, pitanje podrške Ukrajini i načina na koji EU odgovara na sukob može dodatno osvetliti razlike među članicama, a Mađarska se čini kao ključni igrač u toj dinamici. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i da li će Mađarska ostati dosledna svom stavu ili će popustiti pod pritiscima drugih članica EU.
