Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je ukazao na potencijalnu obustavu isporuka električne energije Ukrajini, ukoliko Kijev ne nastavi sa tranzitom ruske nafte kroz naftovod „Družba“. Ovaj potez dolazi u trenutku kada su odnosi između Mađarske i Ukrajine već napeti, a Orban je jasno stavio do znanja da podrška Budimpešte zavisi od akcija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Orban je na društvenoj mreži X istakao da bez odobrenja Zelenskog za nastavak isporuka nafte, ne bi trebalo očekivati bilo kakvu pomoć Mađarske. Ovaj stav oslikava složenost geopolitičke situacije u regionu, gde energetska zavisnost igra ključnu ulogu u međudržavnim odnosima. Mađarska, koja se oslanja na rusku naftu, koristi ovu zavisnost kao sredstvo pritiska na Ukrajinu, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
Osim ovih pretnji, Orban je takođe naglasio da je američki predsednik Donald Tramp odgovoran za stabilnost u Mađarskoj i da je njegova dužnost da štiti interese mađarskog naroda. U kontekstu rata u Ukrajini, Orban je istakao da bez američkog učešća nema realnog puta ka miru. Njegove reči ukazuju na to da Mađarska vidi Sjedinjene Američke Države kao ključnog igrača u rešavanju ovog sukoba.
Orban je na sastanku Odbora za mir u Vašingtonu podvukao da je trenutna situacija u Evropi neodrživa, te da Brisel ne uspeva da doprinese miru, već se „igra vatrom“. Ove izjave ukazuju na njegovu zabrinutost da bi Tramp mogao odustati od napora da reši sukob zbog stalnog ometanja iz Evrope. Ovaj stav može se interpretirati kao apel Trampu da nastavi sa angažovanjem u regionu, dok Orban pokušava da osigura da Mađarska ostane relevantan igrač u ovoj geopolitičkoj igri.
Sve ovo dolazi u vreme kada je Ukrajina suočena s teškim izazovima usled rata s Rusijom. Energetska bezbednost je postala ključna tema, a zemlje poput Mađarske koriste situaciju kako bi ostvarile svoje interese. Orbanovi potezi i izjave ukazuju na njegovu strategiju da održi bliske odnose s Moskvom, dok istovremeno nastoji da se predstavi kao saveznik Zapada, naravno, pod uslovima koji su povoljni za Mađarsku.
Ova situacija takođe podseća na složenost odnosa među zemljama u regionu, gde istorijske tenzije i ekonomski interesi često prepliću politiku. U tom kontekstu, pitanje energetske zavisnosti postaje ključno, ne samo za Mađarsku, već i za čitavu Evropu, koja se suočava s izazovima vezanim za diversifikaciju izvora energije i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
Kao što se može primetiti, Orban-ova politika balansira između pragmatizma i nacionalnih interesa. On se poziva na američku podršku, ali takođe koristi situaciju u Ukrajini kao način da ojača svoju unutrašnju politiku i legitimizuje svoje odluke pred mađarskim narodom. U tom smislu, njegove tvrdnje o podršci američkom predsedniku i kritika Evropske unije služe kao strategija koja mu omogućava da zadrži kontrolu nad unutrašnjim političkim narativom.
U zaključku, situacija između Mađarske i Ukrajine, kao i širi kontekst sukoba u Ukrajini, ukazuje na to koliko su energetski resursi postali ključni u međunarodnim odnosima. Orbanova pretnja o obustavi isporuka električne energije Ukrajini nije samo taktička igra, već i deo šire strategije koja uključuje pritisak na Kijev i pokušaj da se osigura američka podrška. U tom smislu, budućnost odnosa između ovih zemalja, kao i celokupna situacija u regionu, ostaje neizvesna i kompleksna.
