MOL Grupa je pokazala interesovanje za kupovinu međunarodne imovine sankcionisanog ruskog naftnog giganta Lukoila, nakon što je američko ministarstvo finansija uvelo sankcije ovoj kompaniji i Rosnjeftu krajem oktobra. Ove sankcije su uvedene s ciljem da se ograniče ruski budžetski kapaciteti za finansiranje rata u Ukrajini. Ubrzo nakon toga, Lukoil je obelodanio planove za prodaju svoje inostrane imovine, potvrdivši da je primio ponudu od švajcarskog multinacionalnog trgovca sirovinama, Gunvora.
Međutim, ponuda Gunvora je povučena početkom novembra, jer je Vašington signalizirao da neće odobriti dozvolu za poslovanje. Nakon ovog razvoja događaja, Lukoil je započeo razgovore sa kompanijama kao što su Ekson Mobil i Ševron, kao i s nekoliko investitora iz Bliskog Istoka. Prema izvorima koji su razgovarali sa agencijom Rojters, interesovanje su pokazali i američka investicijska kompanija Karlajl, Abu Dhabi National Oil Company i International Holding Company iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Lukoilov međunarodni ogranak, sa sedištem u Beču, poseduje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, kao i udele u naftnim poljima u Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku, Meksiku, Gani, Egiptu i Nigeriji. Pored toga, kompanija ima mrežu benzinskih pumpi koja se prostire na 20 zemalja, uključujući Srbiju i Sjedinjene Američke Države. MOL Grupa je posebno zainteresovana za kupovinu Lukoilovih rafinerija i benzinskih pumpi u Evropi, kao i udela u nalazištima u Kazahstanu i Azerbejdžanu.
Takođe, u toku su razgovori o mogućoj kupovini udela mađarske kompanije MOL u srpskom NIS-u, izjavio je Gergelj Guljaš, šef kabineta mađarskog premijera. On je naglasio da bi, ukoliko se postigne dogovor, transakcija bila „normalna tržišna operacija“, ali je ukazao da su ovi pregovori još u ranoj fazi. Guljaš je dodao da je u interesu NIS-a da se završi rusko vlasništvo i da je jedna od opcija veća uloga mađarskog MOL-a.
Ova situacija ukazuje na širi kontekst promena u energetskom sektoru, izazvanih geopolitičkim tenzijama i sankcijama. Lukoil se suočava s izazovima u poslovanju van Rusije, što otvara vrata drugim investitorima i kompanijama koje su voljne da preuzmu imovinu koja je postala dostupna usled sankcija. Očekuje se da će razgovori o prodaji Lukoilove imovine i dalje privlačiti pažnju, a potencijalni kupci će nastaviti da istražuju mogućnosti.
MOL, kao jedna od vodećih naftnih i gasnih kompanija u Centralnoj Evropi, ima potencijal da značajno ojača svoju poziciju na tržištu kroz akvizicije. Njihova strategija fokusira se na širenje i diversifikaciju portfolija, posebno u svetlu trenutnih tržišnih kretanja i potreba za energijom.
Ova situacija takođe podseća na šire trendove u globalnom energetskom sektoru, gde se kompanije sve više suočavaju s izazovima i prilikama koje proizlaze iz promena u regulativama i tržišnim uslovima. U svetu gde je energetska sigurnost postala prioritet, kompanije kao što su MOL i Lukoil preispituju svoje strategije i poslovne modele kako bi se prilagodile novim realnostima.
U zaključku, interesovanje MOL Grupe za Lukoilovu imovinu predstavlja značajan korak u pravcu potencijalnih promena na tržištu energenata, koje će imati široke posledice za industriju. Očekuje se da će se ovaj proces razvijati u narednim mesecima, a dalji pregovori i odluke će oblikovati budućnost ovih kompanija i njihovih operacija na globalnoj sceni.
