Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država odbilo je ponudu konzorcijuma koji predvodi američka investiciona banka Xtellus Partners za kupovinu inostrane imovine ruske naftne kompanije Lukoil, saznaje Rojters iz više izvora koji su upoznati sa procesom. Ovo odbacivanje dolazi u trenutku kada se tržište nafte suočava sa velikim previranjima, a Lukoil se našao pod sve većim pritiskom zbog sankcija koje su uvedene od strane SAD.
Prema izvorima bliskim pregovorima, Xtellus je u ovoj trci konkurisao sa velikim igračima u energetskoj industriji, uključujući ekskluzivne kompanije kao što su Eksxon Mobil, Ševron, investiciona grupa International Holding Company iz Abu Dabija, mađarski MOL, kao i američki fond privatnog kapitala Karlajl. Iako je ponuda Xtellusa odbijena, ostali kandidati ostaju u igri i nastavljaju da se bore za Lukoilovu imovinu.
Lukoil je donio odluku o prodaji svoje inostrane imovine nakon što su Sjedinjene Američke Države u oktobru uvele nove sankcije toj kompaniji, ali i ruskom državnom gigantu Rosnjeftu. Ove sankcije su deo pojačanog pritiska na Moskvu sa ciljem da se podstakne Rusija na postizanje mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, kako navode američke vlasti.
Interesovanje za Lukoilovu inostranu imovinu pokazalo je više od deset kompanija, a njena ukupna vrednost procenjuje se na oko 22 milijarde dolara, što je približno 18,7 milijardi evra. Ovaj paket uključuje projekte za proizvodnju nafte i gasa, rafinerije, kao i mrežu od više od 2.000 benzinskih stanica raspoređenih širom Evrope, Centralne Azije, Bliskog Istoka i Amerike.
Odluka američkog Ministarstva finansija jasno ukazuje na to koliko je proces prodaje osetljiv i politički uslovljen, naročito kada je reč o strateškoj energetskoj imovini koja je povezana sa ruskim kompanijama pod sankcijama. Ovaj slučaj dodatno komplikuje već napetu situaciju na svetskom tržištu nafte, gde se svi očajnički bore za prevlast i stabilnost.
S obzirom na to da se sanacije nastavljaju, analitičari smatraju da će biti izazov za Lukoil da pronađe kupca koji će biti spreman da preuzme rizik povezan sa investicijama u kompaniju koja se suočava sa sve većim međunarodnim pritiscima i sankcijama. Ova situacija može značajno uticati na buduće operacije Lukoila i njegove sposobnosti da održava prisustvo na globalnom tržištu nafte.
Pored toga, ovakvi događaji dodatno komplikuju i geopolitičku situaciju, jer se energetski resursi sve više koriste kao alat u međunarodnim pregovorima. Ovaj proces će verovatno izazvati dodatne tenzije između zapadnih zemalja i Rusije, a Lukoil kao jedan od ključnih igrača u ruskoj energetici postaje još važniji u ovom kontekstu.
S obzirom na sve navedeno, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će biti posledice po globalno tržište nafte. U međuvremenu, ostali kandidati za kupovinu Lukoilove imovine nastavljaju da se bore, dok se pritisak na rusku ekonomiju i dalje povećava.
Za kraj, zanimljivo je pratiti kako će se ova situacija odraziti na druge kompanije u energetskom sektoru i kakve će strategije primeniti kako bi se prilagodile novonastalim okolnostima. Očekuje se da će budući događaji imati dalekosežne posledice ne samo za Lukoil, već i za globalnu energetsku scenu.
