Većina nas ljubaznost vidi kao nešto što činimo za druge – poput pridržavanja vrata, upućivanja komplimenta ili pomaganja nepoznatoj osobi da pređe ulicu. Međutim, istraživanja sugerišu da ovi mali, pažljivi gestovi mogu doneti korist i nama samima. Zita Oravec, profesorka razvoja čoveka i porodičnih studija na Državnom univerzitetu Pensilvanije, naglašava da ljubaznost može pružiti ogroman, pozitivan osećaj koji nas povezuje s drugima. Ovaj fenomen, poznat kao „rezonanca pozitivnosti“, predstavlja trenutak zajedničke dobre volje koji se može manifestovati fizički i emocionalno.
Kada se ljubaznost ispoljava, dolazi do sinhronizacije između ljudi – jedan osmeh može osloboditi hormon ljubavi, oksitocin, što može uticati na otkucaje srca. Oslobađanje neurohemikalija poput oksitocina, dopamina i serotonina pomaže u suzbijanju hormona stresa, kao što je kortizol. U dugoročnom smislu, to može doprineti snižavanju krvnog pritiska i smanjenju upala u telu.
Istraživanja pokazuju da dela ljubaznosti, bilo da se radi o pomoći komšiji ili volontiranju, mogu smanjiti stres, ublažiti anksioznost, poboljšati raspoloženje pa čak i fizičku bol. U eksperimentalnoj studiji iz 2022. godine, ljudi koji su redovno činili ljubazna dela prijavili su veće smanjenje simptoma depresije i anksioznosti u poređenju s onima koji to nisu radili. Društvena povezanost, prema Dejvidu Kregu, istraživaču na Državnom univerzitetu Ohaja, jedan je od najvažnijih faktora povezanih sa blagostanjem, a ljubazna dela su jedan od najboljih načina za negovanje tih veza.
Mentalna zdravstvena fondacija Ujedinjenog Kraljevstva izveštava o sličnim koristima, naglašavajući da pomaganje drugima može smanjiti stres i poboljšati samopouzdanje, sreću i emocionalno blagostanje. Međunarodna studija objavljena u časopisu Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology pokazuje da ljubaznost smanjuje socijalnu izolaciju i usamljenost, što su problemi sve više povezani sa različitim zdravstvenim stanjima. Ovi nalazi dolaze u trenutku kada Svetska zdravstvena organizacija izveštava da usamljenost pogađa jednu od šest osoba širom sveta.
Osim mentalnog zdravlja, ljubaznost može imati pozitivne efekte na fizičko zdravlje. Desetogodišnja studija o 48.000 ljudi u Velikoj Britaniji pokazala je da su oni koji su redovno donirali novac humanitarnim organizacijama ili volontirali imali manje bolova koji su ometali njihovu sposobnost rada. Istraživanje je pratilo učesnike od 2011. do 2020. godine, a rezultati su ukazali na to da su ljudi koji su davali ili volontirali prijavljivali niži nivo bolova u poređenju s onima koji to nisu činili.
Efekat je bio najizraženiji kod osoba koje su redovno davale i svoje vreme i novac. Druga studija koja je pratila gotovo 13.000 američkih odraslih osoba tokom decenije otkrila je da su ljudi koji su volontirali najmanje 100 sati godišnje imali manji rizik od smrti i manju verovatnoću da će kasnije u životu iskusiti fizička ograničenja. Takođe su bili aktivniji i prijavljivali su više nivoe optimizma, sreće i smisla života.
Iako se često misli da ljubaznost zahteva velika dela, Oravec naglašava da to ne mora biti slučaj. Čak i mali postupci ljubaznosti mogu imati velike posledice i promeniti nečiji životni put. Na kraju, ljubaznost nije samo čin – to je način na koji se povezujemo sa svetom oko nas i oblikujemo sopsteno emocionalno i fizičko blagostanje. S obzirom na sve ove koristi, ljubaznost se može smatrati važnim aspektom života koji obogaćuje kako nas same, tako i ljude oko nas.
