U Crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina, odnosno genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini. Ova liturgija, koju su služili sveštenici banjalučke i dubičke parohije, okupila je brojne građane, potomke stradalih, kao i zvaničnike, među kojima su bili načelnik opštine Kozarska Dubica Igor Savković i predsednik Skupštine opštine Miloš Banjac. Prisutni su bili i kadeti Vojne akademije u Beogradu.
Obeležavanje ovog dana ima posebno značenje, s obzirom na to da se sećamo stradanja koje su pretrpeli Srbi, Jevreji i Romi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) tokom Drugog svetskog rata. Dan sećanja na genocid, koji se svake godine obeležava 27. aprila, podseća na zločine počinjene u Jasenovcu, gde su prema podacima Spomen-područja Donja Gradina stradali mnogi nevini ljudi.
U Republici Srpskoj, 27. april je proglašen Danom žalosti povodom sećanja na žrtve ustaškog genocida. Ove godine, obeležavanje Dana sećanja na žrtve zločina genocida u NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i Donjoj Gradini, biće dodatno pojačano prisustvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Njihovo prisustvo ukazuje na značaj ovog događaja i potrebu za očuvanjem sećanja na stradale.
Podaci o broju žrtava u Jasenovcu su zastrašujući. Tokom Drugog svetskog rata, u ovom logoru stradalo je oko 700.000 ljudi, što uključuje 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, kao i 127.000 antifašista. Takođe, među žrtvama je bilo oko 20.000 dece. Ovi podaci ukazuju na razmere zločina koji su se dogodili, kao i na potrebu za sećanjem i obeležavanjem ovih tragičnih događaja.
U Donjoj Gradini, koja je postala simbol stradanja, organizovan je centralni komemorativni skup, na kojem su se okupili predstavnici vlada Republike Srpske i Srbije, kao i mnogi građani. Ovi skupovi služe ne samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv na jedinstvo i pomirenje, kako bi se buduće generacije mogle suočiti sa nasleđem rata i zločina.
Sećanje na žrtve genocida je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i istorije naroda koji su pretrpeli teške gubitke. Ovaj dan je prilika da se iskaže poštovanje prema onima koji su stradali, ali i da se promoviše mir i tolerancija među narodima. Obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina ima za cilj da podstakne društvo na razmišljanje o važnosti ljudskih prava i dostojanstva, kao i na potrebu da se takvi zločini nikada više ne ponove.
U svetlu ovih događaja, važno je angažovati se na obrazovanju mladih o istoriji i stradanjima. Obrazovanje o prošlosti može pomoći da se izgrade temelji za bolje razumevanje među različitim narodima, kao i da se podstakne aktivizam za ljudska prava i pravdu. Sećanje na žrtve genocida nije samo stvar prošlosti; to je i poziv na akciju u sadašnjosti i budućnosti.
Takođe, važno je napomenuti da se sećanje na žrtve ne sme zaboraviti, jer to može dovesti do ponavljanja istih grešaka. Ovakvi događaji, poput liturgije u Kozarskoj Dubici, služe kao podsetnik na to koliko je važno očuvati sećanje na prošlost, kako bismo izgradili bolju budućnost za sve.
