Zagadenje u urbanim sredinama postaje sve ozbiljniji problem, a novo istraživanje kompanije Radical Storage otkriva koje svetske metropole se suočavaju sa najgorim stanjem kada je reč o higijeni. Analizom 70.000 Google komentara koji se odnose na čistoću najpoznatijih turističkih lokacija u 100 velikih gradova, Budimpešta je proglašena za najprljaviji grad na planeti. Preko 37,9% recenzija opisuje ovaj grad kao zapušten, slabo održavan ili zatrpan smećem.
Razlog za ovakvo stanje, kako navode istraživači, leži u naglom porastu broja turista, što gradske službe ne mogu da isprate. U jednom mesecu zabeležen je skok poseta od čak 12%. Pored Budimpešte, među deset najprljavijih gradova su se našli i Rim, Firenca, Milano i Verona.
Rim zauzima drugo mesto sa 35,7% negativnih komentara, a posetioci često ističu da je „prelep, ali iznenađujuće zapušten“. Firenca i Milano imaju između 26% i 30% loših ocena, dok je Verona blizu tog ranga. Na društvenim mrežama i forumima sve više se mogu naći snimci koji prikazuju italijanske gradove zatrpane otpadom, a situacija je toliko izmakla kontroli da se u Rimu mogu videti divlje svinje kako pretražuju kontejnerima.
Na trećem mestu se našao Las Vegas, gde čak 31% komentara kritikuje stanje. Turisti opisuju ovaj grad kao „deponiju“, navodeći prisustvo fekalija, urina, smeća, intenzivnog mirisa marihuane i uporne prosjake kao uobičajene prizore.
Na osnovu istraživanja, top 10 najprljavijih gradova sveta su:
1. Budimpešta, Mađarska (37,9%)
2. Rim, Italija (35,7%)
3. Las Vegas, SAD (31%)
4. Firenca, Italija (29,6%)
5. Pariz, Francuska (28,2%)
6. Milano, Italija (26,8%)
7. Verona, Italija (26,2%)
8. Frankfurt, Nemačka (24,6%)
9. Brisel, Belgija (24,4%)
10. Kairo, Egipat (23,6%)
Ovo istraživanje ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju gradovi u očuvanju čistoće, posebno u doba masovnog turizma. Gradovi koji su nekada bili simboli čistoće i urednosti sada se suočavaju sa problemima koje uzrokuje veliki broj posetilaca. Postavlja se pitanje kako će gradske vlasti reagovati i da li će biti u mogućnosti da pronađu rešenja za ove izazove.
Na globalnom nivou, ovaj problem postaje sve važniji, jer se mnogi turisti sve više opredeljuju za destinacije koje nude čiste i uredne prostore. Zagađenje i neurednost mogu značajno uticati na turističku industriju, pa je važno da gradovi preduzmu korake kako bi poboljšali svoje uslove.
U tom smislu, sve više gradova prepoznaje potrebu za održivim razvojem i implementacijom efikasnih strategija za upravljanje otpadom. Edukacija građana, kao i turizma, o važnosti očuvanja čistoće može biti ključna u rešavanju ovog problema. Uvođenje strožih zakona o upravljanju otpadom, kao i podsticanje lokalnog stanovništva da održava čistoću u svojoj sredini, su neki od koraka koje bi gradovi mogli da preduzmu.
U zaključku, stanje u urbanim sredinama zahteva hitnu pažnju i akciju. Istraživanje pokazuje da se gradovi suočavaju sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju higijena, a budućnost turizma u tim mestima može zavisiti od njihove sposobnosti da reše ovaj problem. S obzirom na sve veći broj posetilaca, gradske vlasti moraju biti proaktivne i raditi na očuvanju čistoće i urednosti svojih gradova.
