Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, nedavno je pozvao srpske studente da se suprotstave učešću na „Medicinijadi“, manifestaciji koja okuplja studente medicinskih i drugih fakulteta na plaži Zrće na ostrvu Pagu. On je istakao značajnu istorijsku pozadinu ovog mesta, koje se nalazi u blizini nekadašnjih ustaških koncentracionih logora Slana i Metajna. Ovi logori su tokom Drugog svetskog rata bili mesta stradanja za mnoge Srbe i Jevreje, a Linta je podsetio na stravične zločine koji su se tamo događali.
Linta je podsetio na osnivanje logora Slana 24. juna 1941. godine, koji je bio predviđen za Srbe i Jevreje, dok je u logoru Metajna bio zbrinut ženski deo populacije sa decom. Tokom postojanja ovih logora, procenjuje se da je ubijeno više od 8.000 ljudi, uključujući decu, žene i muškarce. Prema italijanskim izvorima, samo u noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine, zaklana su najmanje 791 žrtva. Ove brojke svedoče o razmerama tragedije koja se dogodila na ovom području.
Linta je naveo da, prema svedočenjima nekolicine preživelih Jevreja, odnos prema Srbima bio je čak i suroviji. Nažalost, ne postoje poznati slučajevi srpskih zatvorenika koji su preživeli logor Slana, što dodatno otežava razumevanje i dokumentovanje stradanja koja su se tamo odvijala. O događajima u ovom logoru, koji se prostirao na oko pet hektara, znamo pretežno iz svedočanstava preživelih jevrejskih logoraša.
U svom obraćanju, Linta je ukazao na to da Hrvatska, kao država, nije spremna da se suoči sa svojom genocidnom prošlošću. On je naveo da je jedan od dokaza za to i to što Hrvatska uporno odbija da obnovi spomen-ploču srpskim i jevrejskim žrtvama u uvali Slana. Ova spomen-ploča je prvi put postavljena 1975. godine, a razbijena je 1991. godine, tokom vladavine Franje Tuđmana. Iako je ploča obnovljena 2010. i 2013. godine, oba puta je uništena u vrlo kratkom roku, a počinioci nisu nikada otkriveni.
Pored toga, Linta je istakao da Hrvatska odbija da prostor nekadašnjeg logora pretvori u spomen-područje „Slana“ i da izgradi spomenik njegovim žrtvama. Ova situacija ukazuje na to da se ne priznaje važnost sećanja na žrtve i da se ne prepoznaje značaj istorijskih događaja koji su oblikovali sudbinu mnogih ljudi.
Linta je pozvao srpske studente da budu svesni ovih istorijskih činjenica i da se ne pridružuju događajima koji se održavaju na mestima sa tako teškom prošlošću. Njegov apel ima za cilj da podstakne mlade ljude da razmišljaju o značaju sećanja na žrtve i da se bore protiv zaborava.
Ova situacija takođe otvara važnu diskusiju o potrebi za pomirenjem i razumevanjem među različitim narodima u regionu. Dok se prošlost ne priznaje i ne obrađuje, teško je očekivati da će se izgraditi zajednički putevi ka boljoj budućnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da postoji potreba za edukacijom i podizanjem svesti o stradanjima koja su se dogodila tokom rata. Samo kroz otvoreni dijalog i priznanje bola i patnje drugih, može se raditi na izgradnji zajedničkog mira i razumevanja među narodima.
Linta je svojim pozivom podsetio na važnost sećanja i odgovornosti prema prošlosti, kako bi se osiguralo da se slične tragedije nikada više ne ponove. Njegova poruka služi kao podsticaj mladima da budu aktivni učesnici u oblikovanju budućnosti, zasnovane na razumevanju, pomirenju i poštovanju žrtava koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji.
