Mađarski premijer Viktor Orban je nedavno izjavio da liberalni međunarodni poredak doživljava dramatične promene i da se raspada pred očima svih. On je na platformi X istakao da je američki predsednik Donald Tramp odigrao ključnu ulogu u ovom procesu, označivši ga kao „poslednji udarac“ liberalnom svetskom poretku. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se globalna politika suočava sa brojnim izazovima, a Orban smatra da je došlo do preokreta ka nacionalnim vrednostima i identitetu.
Prema Orbanovim rečima, trenutni globalni poredak, koji je bio dominantan posle Hladnog rata, više ne može da funkcioniše na isti način. On ukazuje na to da su promene koje se dešavaju u svetu, uključujući političke, ekonomske i društvene aspekte, dovele do preuređivanja međunarodnih odnosa. Orban veruje da je ovo vreme kada nacije ponovo preuzimaju kontrolu nad svojim sudbinama, što može doneti nesigurnost i opasnosti, ali i prilike za jačanje suvereniteta.
Mađarska je odavno poznata po svom nacionalističkom pristupu, a Orban se često oslanja na retoriku koja naglašava važnost državnog suvereniteta i zaštite nacionalnih interesa. On smatra da su nacije temeljni oblik organizacije ljudskog društva i da je važno očuvati njihov identitet i kulturu u svetu koji postaje sve globalizovaniji. Ove ideje se često prepliću s njegovim stavovima o imigraciji, ekonomiji i društvenim pitanjima.
U poslednje vreme, Orban se suočava i s kritikama zbog načina na koji vodi Mađarsku, uključujući optužbe za autoritarizam i potiskivanje slobode medija. Ipak, on ostaje popularan među svojim pristalicama, koje vide u njemu lidera koji se bori za nacionalne interese i suverenitet Mađarske. Tokom njegove vlade, Mađarska je uvela niz zakona i politika koje za cilj imaju ograničavanje uticaja stranih donatora i organizacija, dok istovremeno jačaju nacionalne institucije.
Orbanove izjave o raspadu liberalnog poretka takođe se mogu posmatrati u svetlu šireg trenda koji se može primetiti u mnogim zemljama širom sveta. U poslednjim godinama, sve više lidera se okreće nacionalističkim i populističkim retorikama, što ukazuje na rastući skepticizam prema globalizaciji i multilateralnim institucijama. Ovaj trend može se videti u različitim delovima sveta, od Sjedinjenih Američkih Država do Brazila i Poljske, gde su lideri koji se protive liberalnim principima dobili na popularnosti.
Osim toga, Orban se osvrnuo na promene koje donose novi globalni izazovi, poput klimatskih promena, ekonomske nejednakosti i geopolitičkih tenzija. On veruje da su ovi problemi rezultat slabljenja nacionalnih država i prekomernog oslanjanja na međunarodne organizacije koje, prema njegovim rečima, često ne uspevaju da reše probleme koji se tiču konkretnih nacija.
U zaključku, Viktor Orban tvrdi da se liberalni međunarodni poredak raspada i da je došlo doba nacija, što može izazvati promena u globalnom političkom pejzažu. Njegove izjave reflektuju šire trendove u svetu, gde nacionalne vrednosti i suverenitet postaju sve važniji. U ovom kontekstu, važno je pratiti kako će se ovi procesi dalje razvijati i kakve posledice će imati po međunarodne odnose i unutrašnju politiku zemalja širom sveta.
