Letonski parlament je danas doneo značajnu odluku o povlačenju iz Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma Saveta Evrope koji se bavi prevencijom i borbom protiv nasilja nad ženama. Ovaj potez je usledio nakon što je konzervativni partner u vladajućoj koaliciji pružio podršku ovoj inicijativi, iako su premijerka i predsednik države izrazili protivljenje.
Istanbulska konvencija, koja je potpisana 2011. godine, ima za cilj da zaštiti žene od svih oblika nasilja, uključujući fizičko, emocionalno i seksualno nasilje, kao i da promoviše ravnopravnost polova. Međutim, u Letoniji su protivnici ove konvencije izneli argumente da dokument uvodi pojam roda koji prevazilazi biološki pol, definišući ga kao društveni konstrukt. Ovi stavovi su izazvali brojne rasprave unutar društva i političkog spektra.
Prema izveštajima, protivnici konvencije smatraju da su postojeći nacionalni zakoni već adekvatni za zaštitu od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Ova perspektiva sugeriše da se ne vidi potreba za dodatnim međunarodnim regulativama, koje bi, prema njihovom mišljenju, mogle da stvore konfuziju i dodatne probleme u tumačenju zakona.
Vlasti u Letoniji su se suočile sa sve većim pritiscima iz različitih pravaca, a odluka o povlačenju iz konvencije odražava promene u političkom ambijentu. Konzervativne stranke su u poslednje vreme jačale svoj uticaj, a njihovi lideri su često kritikovali konvenciju kao prekomernu regulaciju koja se meša u unutrašnje poslove države.
Mnogi posmatrači su zabrinuti zbog ovog razvojnog trenda, smatrajući da bi povlačenje iz Istanbulske konvencije moglo imati ozbiljne posledice po položaj žena u Letoniji. Aktivisti za ljudska prava upozoravaju da bez međunarodnih standarda i obaveza, zaštita žena od nasilja može postati slabija, a potpunija ravnopravnost polova bi mogla biti ugrožena.
Osim toga, postoji i strah od mogućih posledica na međunarodnom planu. Povlačenje iz konvencije može uticati na odnos Letonije sa drugim evropskim državama, posebno onima koje su podržale ovu inicijativu i smatraju je ključnom za ispunjenje obaveza prema ljudskim pravima.
U ovom kontekstu, premijerka Letonije je izrazila zabrinutost da bi ovakva odluka mogla da naškodi međunarodnom ugledu zemlje, ukazujući na to da bi se Letonija mogla posmatrati kao država koja se povlači iz borbe protiv nasilja nad ženama. Njene reči su odražavale širi strah da bi ovo moglo podstaći slične pokrete u drugim zemljama, gde se takođe raspravlja o pitanjima roda i seksualnosti.
Pitanje Istanbulske konvencije nije samo pravno pitanje, već i pitanje društvenih vrednosti i identiteta. U Letoniji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji duboka podela u društvu kada je reč o pitanjima roda, seksualnosti i ljudskih prava. Odluka parlamenta može dodatno produbiti te podele, jer aktivisti i podržavaoci konvencije smatraju da je borba protiv nasilja nad ženama univerzalna i da se ne može svesti na lokalne zakone i norme.
U zaključku, povlačenje Letonije iz Istanbulske konvencije predstavlja važan korak u političkom životu zemlje, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po društvo i položaj žena. Ova situacija zahteva pažljivu analizu i promišljanje o budućnosti prava žena i ljudskih prava u celini. U svetlu ovih dešavanja, važno je da se nastavi dijalog o pitanjima rodne ravnopravnosti i zaštite od nasilja, kako bi se obezbedila sigurnija i pravednija budućnost za sve.
