U poslednjih nekoliko godina, fenomen „overturizma“ postao je sve prisutniji, posebno u popularnim turističkim destinacijama gde masovni dolasci turista značajno utiču na svakodnevni život lokalnog stanovništva. Istraživanja su pokazala da se Grčka, koja se ponosno može nazvati jednim od najlepših mediteranskih odredišta, suočava sa ovim izazovima, a iznenađujuće je to što se na vrhu liste „šampiona gužvi“ ne nalaze Santorini, Mikonos ili Krf, već Zakintos.
Zakintos, poznat i kao Zante, smešten je u Jonskom moru i poznat je po svojim prelepim plažama, tirkiznom moru i očaravajućim liticama. Plaža Navagio, sa olupinom broda, često se smatra jednim od najfotografisanijih mesta na Mediteranu. Ova destinacija takođe nudi živahnu atmosferu noćnog života i povoljne cene, što je čini magnetom za turiste. Međutim, brojke su zapanjujuće – svake godine Zakintos poseti oko šest miliona turista, dok na ostrvu živi samo oko 40.000 stanovnika. To znači da na svakog meštanina dolazi čak 150 turista, što stvara ozbiljne izazove za lokalno stanovništvo.
Ogroman broj posetilaca nosi sa sobom mnoge posledice. Gužve na ulicama, plažama i u restoranima postaju svakodnevica, a rast cena smeštaja i zakupa dodatno opterećuje lokalnu ekonomiju. Mnogi meštani ističu da je tokom letnjih meseci gotovo nemoguće održavati normalan život. Saobraćaj je konstantno zagušen, a osnovne usluge, kao što su voda i struja, često ne mogu da odgovore na povećane potrebe. Za turiste, prevelike gužve mogu doneti razočaranje, jer se odmor pretvara u borbu za mesto na plaži ili u restoranu, što nikako ne doprinosi kvalitetu odmora.
Za putnike koji traže mirniju i autentičniju atmosferu, Zakintos možda više nije najbolji izbor, posebno tokom vrhunca sezone. Umesto toga, stručnjaci preporučuju istraživanje manje poznatih jonskih ostrva ili planiranje putovanja van glavne turističke sezone. Tokom proleća ili jeseni, ostrvo diše sporijim tempom, a posetioci mogu uživati u njegovim prirodnim lepotama bez masovnih gužvi i stresa.
Osim Zakintosa, druge popularne evropske destinacije takođe se suočavaju sa sličnim izazovima. Istra u Hrvatskoj, Fuerteventura i Lanzarote na Kanarima, kao i grčka ostrva Rodos, Kos i Mikonos, takođe su među najopterećenijim mestima u Evropi kada je reč o turističkom pritisku. Ove informacije ukazuju na potrebu za održivijim pristupom turizmu i potrebom za balansiranjem između privlačenja turista i očuvanja lokalnog života i infrastrukture.
Ovaj fenomen „overturizma“ postavlja važna pitanja o budućnosti turizma u popularnim destinacijama. Kako bi se očuvala autentičnost i kvalitet života lokalnog stanovništva, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti održiv turizam. To može uključivati ograničavanje broja posetilaca, povećanje svesti o lokalnoj kulturi i resursima, kao i podsticanje turista da se usmere na manje poznate destinacije.
U zaključku, Zakintos je samo jedan od primera kako prekomerni turizam može uticati na destinacije i njihove stanovnike. Da bi turizam i dalje bio izvor uživanja i prosperiteta, neophodno je pronaći ravnotežu između potreba posetilaca i lokalnog stanovništva, čime se osigurava dugoročna održivost ovih prelepih mesta. Na ovaj način, svi mogu uživati u lepotama koje svet nudi, bez ugrožavanja života onih koji ih čuvaju i dele.
