Astronom Branko Simonović nedavno je istakao da je osnovni motiv za praksu letnjeg i zimskog računanja vremena bila ušteda energije. Međutim, on smatra da je ta svrha postala nejasna zbog promena u načinu života i radnim navikama. „Ova praksa je uvedena kako bi se iskoristio veći deo obdanice u skladu sa radnim vremenom koje je tada bilo uobičajeno u industrijalizovanom svetu“, objasnio je Simonović.
Kako se svet razvijao, tako su se i navike ljudi promenile. U istraživanjima koja su se bavila ovom temom, pokazalo se da su savremene navike dovele do toga da ljudi ne idu na spavanje ranije, već ostaju budni do kasno u noć. „Potrošnja energije je sada znatno veća, a glavni motiv za ovu vrstu intervencije je postao način na koji možemo iskoristiti svetli deo dana za boravak u prirodi i sa porodicom“, dodao je Simonović.
Jedan od problema koji se javlja je i to da se tokom tamnog dela dana više koriste električni uređaji, što može dovesti do kontraefekta u štednji energije. Simonović je naglasio da je praksa pomeranja časovnika tokom godine, koja se sprovodi u cilju usklađivanja sa svetlom, možda postala zastarela. U Srbiji je praksa uvedena 1983. godine, i od tada su se uslovi značajno promenili.
S obzirom na to da se radno vreme kreće u širokom rasponu, teško je naći rešenje koje bi bilo podjednako korisno za sve. Simonović je primetio da su neki ljudi ranoranioci, dok drugi rade od kasnih jutarnjih ili popodnevnih sati. „Novo radno vreme od devet do pet postalo je veoma prisutno, a postoje i poslovi koji počinju od 11. U tom kontekstu, pitanje je kako pronaći rešenje koje će odgovarati svima“, rekao je.
On je naglasio da su meseci novembar, decembar, januar i februar posebno kritični, jer se čini da je stalno noć. Takođe, istakao je da nije dobra opcija da se vreme računa ni kao zimsko ni kao letnje. U tom smislu, Simonović je predložio tzv. treće rešenje, koje bi predstavljalo kompromis između dva postojeća sistema. Njegova ideja je da ostanemo u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, koja se često pogrešno naziva prirodnom i astronomskom.
Prema njegovim rečima, ovo bi značilo da ne pomeramo časovnike, već da promenimo radno vreme za jedan čas. „Ovo rešenje bi omogućilo da iskoristimo obdanicu tokom leta, dok bi časovnici ostali nepromenjeni, što bi stvorilo privid da je vreme drugačije“, objašnjava Simonović.
Međutim, organizovanje takvih promena može biti izazovno zbog različitih radnih vremena. Simonović je napomenuo da svako ima svoja rešenja i ideje, ali se suočavaju s realnošću trenutnih faktora. Takođe, podsetio je da je Evropski parlament pokrenuo debatu o ukidanju pomeranja časovnika, ali je ta tema stavljena po strani zbog pandemije COVID-19.
Jedan od problema sa trenutnim modelom je negativan uticaj na zdravlje i poremećaj bioritma prilikom prelaska iz jednog u drugo računanje vremena. Ova promena može izazvati razne zdravstvene probleme, stoga je važno razmotriti sve aspekte pre nego što se donesu konačne odluke o ovim pitanjima.
Simonović je pozvao na otvorenu diskusiju o ovom pitanju, ističući da je važno razmotriti sve mogućnosti i pronaći rešenja koja će biti u skladu sa savremenim načinom života i potrebama građana. U svetu koji se stalno menja, važno je prilagoditi se novim okolnostima i razmisliti o tome kako najbolje iskoristiti svetlost dana, a istovremeno očuvati zdravlje i kvalitet života.
