Megan Dikson, dvadesetogodišnja devojka iz Batea, doživela je dramatičnu promenu u svom životu nakon što je otišla u bolnicu na rutinski pregled zbog čestih nestanaka vida i otežanog govora. Umesto da se vrati kući zdrava, Megan je provela dve godine u stanju bez svesti, potpuno paralizovana. Kada je konačno otvorila oči, suočila se sa gubitkom mogućnosti da hoda, vidi i govori, postavši zarobljena u sopstvenom telu, bez svesti o sopstvenim pokretima.
Megan je prvi put hospitalizovana sa 16 godina, a simptomi su počeli sa vizualnim blokadama i otežanom komunikacijom. Izgovaranje jedne rečenice postalo je toliko otežano da je trajalo i po više minuta. Lekari su sumnjali na moždani udar, pa je poslana na detaljne preglede. Međutim, umesto kratkog boravka u bolnici, Megan je provela svoje tinejdžerske godine vezane za krevet. U jednom trenutku, izjavila je za BBC: „Odveli su me na četiri dana testova i vratili kući nakon dve godine,“ sumirajući bizaran i potresan tok njenog stanja.
Tokom tog perioda, Megan je bila paralizovana od vrata nadole, slepa i bez mogućnosti govora ili gutanja. U najtežim trenucima, imala je do 50 konvulzija dnevno, a lekari su savetovali njene roditelje da se psihički pripreme na najgore. Ipak, zahvaljujući intenzivnoj fizikalnoj i govornoj terapiji koja je trajala oko 18 meseci, Megan je postepeno povratila govor, vid i deo svojih motoričkih sposobnosti. Iako i dalje ne može da hoda zbog kontrakcija kolena, danas koristi elektromehanička invalidska kolica i delimično je pokretna.
Megan je dijagnostikovana sa funkcionalnim neurološkim poremećajem (FND), stanjem koje izaziva neurološke simptome poput paralize, konvulzija i slabljenja vida i sluha, ali bez vidljivih oštećenja na mozgu ili nervnom sistemu. Ova bolest je dovoljno retka i nerazumljiva da lekari često povezuju njene simptome sa psihosomatskim stanjima. Slično iskustvo ima i 22-godišnji Liam Virgo, koji je tri godine bio vezan za krevet i danima paralizovan. On takođe ističe nedostatak svesti stručnjaka o ovom poremećaju, govoreći: „FND me je paralizovao – osećao sam se zarobljeno u sopstvenom telu.“
Megan je tokom svog oporavka naučila da slavi svaku malu pobedu, bilo da je to pomeranje prsta, izgovorena reč ili preživljavanje teškog jutra. Naglašava da je napredak nelinearno putovanje. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje i negu (NICE), do sada je godišnje dijagnostikovano do 8.000 novoobolelih u Velikoj Britaniji. Iako je hirurgija jedini put ka boljoj pokretljivosti kolena, mnogi stručnjaci odbijaju operaciju zbog složenosti slučaja. Megan je podnela više zahteva i konsultovala pet lekara, ali bez pozitivnog odgovora.
Megan nastavlja da širi svest o FND-u, verujući da je važno smanjiti predrasude i dezinformacije o ovom poremećaju. Na društvenim mrežama, posebno na TikTok-u, deli svoje najteže trenutke, ali i retke trenutke radosti, poput prvih koraka po trošnom telu. Ona otvoreno govori o svom umoru od netačnih predstava o FND-u i želi da drugima bude lakše, kao što je njoj bilo pre nekoliko godina.
Meganina borba nije samo lična; ona predstavlja širu borbu za prepoznavanje i razumevanje funkcionalnog neurološkog poremećaja. Sa svakim deljenjem svoje priče, ona daje glas onima koji pate od sličnih stanja i podstiče zajednicu da se bori protiv stigme i neznanja. Njena hrabrost i odlučnost da se bori za sopstvenu budućnost i da pomogne drugima ostavljaju snažan utisak na sve one koji prate njen put.
