Kupovina polovnog automobila često počinje sa istim kriterijumom: što manja kilometraža, to bolje. Na prvi pogled, automobil sa 40 hiljada pređenih kilometara izgleda kao dobitak – gotovo nov, a znatno jeftiniji od novog. Međutim, niska kilometraža ne garantuje da je vozilo u boljem stanju. U nekim slučajevima, to može značiti upravo suprotno.
Automobili su napravljeni da se voze, a ne da stoje. Kada vozilo predugo miruje, dolazi do propadanja komponenti koje zavise od pokreta, kao što su gumeni delovi, zaptivke i delovi kočionog sistema. Ove komponente vremenom postaju krte, pucaju i propuštaju, naročito ako nisu redovno pod pritiskom i podmazivane. U ekstremnim slučajevima, to može dovesti do curenja ulja ili ozbiljnih oštećenja motora.
Pored toga, automobil koji se retko koristi ne dostiže radnu temperaturu motora, što dovodi do stvaranja ugljeničnih naslaga. Ove naslage smanjuju snagu i povećavaju potrošnju goriva. Kondenzacija i vlaga mogu izazvati rđu, čak i na relativno novim vozilima, posebno ako su izložena spoljašnjim vremenskim uslovima. Zbog toga, pri kupovini polovnog automobila, treba biti oprezan kada prodavac ističe da je auto bio u vlasništvu starije osobe i vožen „samo do pijace“. Ove priče često prikrivaju vozilo koje mesecima stoji, što može značiti ozbiljna oštećenja unutar sistema goriva i kočnica.
Redovno održavanje automobila je ključno. Ulje i filteri trebaju se menjati bar jednom godišnje, čak i ako auto nije mnogo vožen. Dobra praksa je tražiti kompletnu servisnu evidenciju, koja uključuje račune i datume, a ne samo spisak zamenjenih delova. To može biti od velike pomoći pri proceni stanja vozila.
Pri kupovini polovnog automobila, potencijalni kupci treba da obrate pažnju na nekoliko ključnih stvari. Prvo, važno je da traže potpunu servisnu istoriju sa svim relevantnim informacijama. Takođe, preporučuje se da automobil odvedu kod mehaničara koji može proveriti zaptivke, trap, motor i karoseriju. Insistiranje na test vožnji u raznim uslovima (grad, auto-put, kočenje, ubrzanje) je takođe od suštinskog značaja. Na kraju, ne treba juriti za automobilom sa što manjom kilometražom; redovno vožen i održavan auto sa više kilometara često je bolja i sigurnija opcija.
U zaključku, prilikom kupovine polovnog automobila, niska kilometraža nije uvek jamstvo kvaliteta. Bitno je posvetiti pažnju istoriji održavanja vozila, kao i provesti temeljnu proveru pre konačne odluke. Pametnim pristupom može se izbeći potencijalno skupi i neisplativi problem.
