Ministar kulture Nikola Selaković učestvovao je na plenarnoj sednici Međunarodnog festivala „INTERMUZEJ“ u Moskvi, u okviru šestog Rusko-srpskog kulturnog foruma posvećenog temi „Muzej – teritorija budućnosti“. Selaković je istakao značaj kulture u očuvanju i transformaciji društava, naglašavajući da kulturna diplomatija ne bi smela imati granice.
Prema njegovim rečima, 21. vek je vek identiteta i borbe za očuvanje postojećih identiteta. Selaković je ukazao na izazov modernizacije muzeja, ukazujući na potrebu da se privuku mlade generacije, ali i da se ne zaboravi suština muzejske funkcije. U eri digitalizacije, kako je rekao, izazov je održati privlačnost muzeja bez kompromitovanja njegovih osnovnih vrednosti.
Selaković je podsetio da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, naglašavajući da vlada nema nameru da to učini. On je istakao prisutnost rusofobije u evropskoj kulturi i naglasio važnost očuvanja ruskog kulturnog nasleđa. „Šta bi književnost bila bez Dostojevskog? Šta bi muzika bila bez Čajkovskog?“ upitao je ministar, ukazujući na značaj saradnje sa Državnim Ermitažom.
U tom kontekstu, Selaković je spomenuo manifestaciju „Dani Ermitaža“ u Beogradu, koja je privukla hiljade posetilaca. Tokom poslednje izložbe, koja je bila posvećena Petru Velikom, zabeležen je veliki interes publike, što je dovelo do produžavanja izložbe zbog velikog broja zainteresovanih.
Selaković je naglasio da je saradnja sa Ermitažom imala značajan uticaj na društvo u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić je tim povodom dodelio najviše državno priznanje Mihailu Borisoviču Pjotrovskom, direktoru Ermitaža. Ova nagrada, kako je istakao Selaković, predstavlja važnost kulturne diplomatije koja prevazilazi dnevnu politiku.
Ministar je takođe ukazao na potrebu promene u pristupu muzejima kako bi se privukle nove generacije. On je podelio svoje mišljenje da bi mladi verovatno više uživali u modernim muzejima nego u klasičnim. U Beogradu je trenutno u pripremi nova stalna postavka za Etnografski muzej, koja će se fokusirati na privlačenje publike.
Beograd će sledeće godine biti domaćin svetske izložbe Expo 2027, a Selaković je najavio otvaranje šest novih muzeja, uključujući arheološki muzej, muzej Nikole Tesle, muzej grada Beograda, novi Prirodnjački muzej i Muzej avijacije. Ovaj projekat je jedinstven u našem delu sveta, budući da nikada ranije nije otvoreno toliko muzeja u tako kratkom vremenskom periodu.
U vezi sa arheološkim muzejom, Selaković je naveo da je na teritoriji Srbije rođeno 18 od 49 rimskih imperatora, što čini ovaj muzej posebnim. Ove inicijative nisu usmerene samo na stranu publiku, već će pružiti i domaćim posetiocima priliku da se upoznaju sa bogatom kulturnom baštinom Srbije.
Selaković je istakao da se očekuje da će tokom tri meseca trajanja Expo 2027 Beograd posetiti najmanje 4,2 miliona ljudi, što će ostati trajna vrednost za grad. On je pozvao sve da posete Beograd, kako tokom Expo-a, tako i u bilo koje drugo vreme, naglašavajući da Beograd nikada nije prekinuo veze sa Moskvom i drugim ruskim gradovima.
Ove aktivnosti i ulaganja u muzeje predstavljaju jasnu poruku da Srbija prepoznaje muzeje kao teritoriju budućnosti, te da je kulturna diplomatija ključna za stvaranje boljeg i povezanijeg društva. Selaković je istakao da je važno da muzej ostane mesto okupljanja i razmene kulture, bez obzira na trenutne političke okolnosti.
