U Venecueli, situacija se pogoršava kako pritisak Vašingtona na vladu privremene predsednice Delsi Rodrigez raste. Prema izvorima koje je citirao Rojters, kubanski savetnici za bezbednost i lekari počinju da napuštaju zemlju, što dodatno komplikuje već krhku situaciju. Ova situacija dolazi u trenutku kada se povećavaju tenzije između Venecuele i Sjedinjenih Američkih Država, koje su već dugo uključene u podršku opoziciji i pokušavaju da oslabiti uticaj kubanske vlasti u regionu.
Prema izvorima, Delsi Rodrigez je odlučila da se osloniti na venecuelanske telohranitelje za svoju sigurnost, umesto na elitne kubanske jedinice koje su tradicionalno obezbeđivale zaštitu njenih prethodnika, uključujući i svrgnutog predsednika Nikolasa Madura i preminulog Uga Čaveza. Ova promena može sugerisati nedostatak poverenja u kubanske savetnike, a takođe ukazuje na promene u dinamičkim odnosima između Venecuele i Kube.
Kuba je tradicionalno bila ključni saveznik Venecuele, pružajući vojnu i medicinsku podršku, ali trenutni događaji ukazuju na moguće slabljenje tog odnosa. Venecuelanska vlada se suočava sa sve većim unutrašnjim i spoljnim pritiscima, a odlazak kubanskih savetnika može dodatno oslabiti njenu sposobnost da se nosi sa krizom. Venecuela se već godinama bori s ekonomskom krizom, političkim nemirima i humanitarnom katastrofom, što je dovelo do masovnog iseljavanja građana i pogoršanja životnih uslova.
U međuvremenu, američka administracija nastavlja da vrši pritisak na Rodriguezovu da preispita odnose sa Kubom i da smanji zavisnost od stranih saveta. Sjedinjene Američke Države su već uvele niz sankcija protiv Venecuele i njenih ključnih lidera, tražeći promene u vođenju zemlje. Ova strategija ima za cilj da oslabi Madurov režim i da podrži opoziciju koja se bori za vlast.
Važno je napomenuti da je Kubansko prisustvo u Venecueli kroz godine bilo više od samo vojne i medicinske pomoći. Kuba je bila ključni faktor u održavanju Madura na vlasti, pružajući obaveštajnu podršku i obuku za vojne snage. Međutim, odlazak kubanskih savetnika može značiti i promenu u strategiji venecuelanske vlade, koja se možda pokušava distancirati od Kube kako bi smanjila pritisak koji dolazi iz Vašingtona.
Delsi Rodrigez, koja je preuzela vlast nakon Madura, suočava se sa izazovima koji su se nagomilali tokom godina. Pored ekonomske krize, ona se takođe suočava sa unutrašnjim rivalstvima unutar vladajuće stranke, što dodatno komplikuje njen položaj. Njena odluka da pređe na venecuelanske telohranitelje može biti znak nesigurnosti i nedostatka podrške od strane tradicionalnih saveznika.
Ova situacija u Venecueli takođe ima šire posledice za region Latinske Amerike. Venecuela i Kuba su bile ključni igrači u levici Latinske Amerike, a bilo kakva promjena u njihovim odnosima može uticati na druge države koje se oslanjaju na slične ideološke principe. Povezivanje između vladajućih stranaka u regionu može se oslabiti, što bi moglo otvoriti vrata za jačanje desničarskih snaga.
Osim toga, ekonomski problemi Venecuele mogu izazvati dalju migraciju iz zemlje, što bi moglo stvoriti dodatne tenzije u susednim državama. Venecuela se već suočava sa velikim brojem izbeglica koje beže od gladi i nasilja, a odlazak kubanskih savetnika može dodatno pogoršati situaciju. Regionalni lideri će morati da se suoče sa ovim izazovima dok pokušavaju da stabilizuju svoje zemlje i reše krize sa kojima se suočavaju.
Na kraju, situacija u Venecueli i njen odnos sa Kubom nastaviće da bude predmet pažnje međunarodne zajednice, dok se pritisci iz Vašingtona i izazovi unutar same zemlje nastavljaju. Ova kriza neće biti rešena lako, a budućnost Venecuele zavisi od sposobnosti njenih lidera da pronađu rešenja za duboko ukorenjene probleme koji je muče.
