Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra mogućnost vojnog udara na Iran u cilju pritiska na Teheran da prihvati američke zahteve vezane za nuklearni sporazum. Iako su vojne opcije na stolu, Tramp je naglasio da i dalje preferira diplomatsko rešenje. Ova situacija dolazi u trenutku kada Hamas započinje proces izbora novog privremenog lidera, što dodatno komplikuje političku situaciju na Bliskom istoku.
Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrde da su sprovele vazdušne napade na komandne centre Hamasa u Libanu, ubivši „veliki broj“ operativaca Hezbolaha. Napadi su se dogodili u području Balbeka, gde su operativci navodno radili na jačanju raketnog sistema i planiranju napada na Izrael. Ovi događaji dodatno pogoršavaju tenzije u regionu, gde se vojne akcije često prepliću sa političkim i društvenim pokretima.
U Velikoj Britaniji, više od 1.000 lokalnih odbornika potpisalo je zakletvu solidarnosti sa palestinskim narodom, naglašavajući protivljenje „izraelskim kršenjima međunarodnog prava“. Ova podrška dolazi iz raznih političkih stranaka, uključujući Zelenih, Laburističku partiju i Liberalne demokrate. Odbornica Zoi Garbet istakla je važnost etičkih investicija i poštovanja prava palestinskog naroda, što ukazuje na rastuću političku svest o pitanjima ljudskih prava.
U međuvremenu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči odbio je da otvori kovertu sa američkim predlozima o raketama, naglašavajući duboke razlike između Teherana i Vašingtona. Prema izvorima, Izrael smatra da su ovi nesporazumi „nepremostivi“ i da je mogućnost vojne eskalacije velika. Izraelska vlada se priprema za moguću zajedničku vojnu akciju sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali konačna odluka još nije doneta.
Trampova administracija razmatra opcije koje se kreću od „simboličnog“ obogaćivanja uranijuma do vojne akcije. Izvori navode da su predstavljene vojne opcije koje uključuju ciljanje iranskih vođa. Razlike između Vašingtona i Teherana ostaju duboke, a prag za prihvatanje iranskog predloga je visok. Tramp je, međutim, izjavio da je za vlasti u Iranu bolje da pregovaraju o fer sporazumu, ukazujući na razliku između iranskog naroda i njihovih lidera.
Portparol Hamasa je izjavio da su otvoreni za prisustvo međunarodnih mirovnih snaga u Gazi, ali odbacuju mešanje u unutrašnje poslove teritorije. Ova izjava dolazi u kontekstu rastućih sukoba i potreba za humanitarnom pomoći u regionu. Hamas želi međunarodnu podršku koja bi obezbedila poštovanje primirja, dok se istovremeno protivi stranim intervencijama koje bi mogle ugroziti njihovu autonomiju.
Izraelski napadi na komandne centre Hamasa u Libanu i dalje su predmet rasprave. Izraelska vojska tvrdi da su ti centri korišćeni za planiranje terorističkih aktivnosti protiv Izraela. Ove akcije su označene kao kršenje primirja postignutog u novembru 2024. godine, čime se dodatno komplikuju odnosi između Izraela i Libana.
U Sredozemno more je ušao američki nosač aviona USS Džerald R. Ford, što se može smatrati signalom američke vojne prisutnosti u regionu. Trampova odluka da pošalje udarnu grupu nosača aviona na Bliski istok dolazi u trenutku kada se analitičari plaše mogućih sukoba između SAD i Irana, što može imati dalekosežne posledice za stabilnost regiona.
Osim toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je sa Arakčijem o iranskom nuklearnom programu i rezultatima nedavnih pregovora između SAD i Irana. Ova diplomatija može ukazivati na pokušaje međunarodne zajednice da smanji tenzije i pronađe mirno rešenje za dugogodišnje sukobe na Bliskom istoku.
Norveška je odlučila da premešti deo svojih vojnika sa Bliskog istoka, pozivajući se na bezbednosne probleme u regionu. Ova odluka je deo šire strategije prilagođavanja vojnog prisustva u skladu sa trenutnim okolnostima, što dodatno naglašava složenost situacije u ovom delu sveta.
