U Srbiji, osamnaest nevladinih organizacija izrazilo je svoje nezadovoljstvo nacrtom akcionog plana pravedne tranzicije. Ove organizacije pozivaju nadležne institucije da pripreme novi dokument koji bi sadržao konkretne mere za ostvarenje ciljeva koji se postavljaju kroz ovu inicijativu. Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za izradu ovog nacrta, smatra da će omogućiti formiranje vznimnog institucionalnog okvira do 2030. godine.
Plan obuhvata investicije u iznosu od 88 miliona evra, što predstavlja značajnu sumu za energetsku transformaciju zemlje. Međutim, tokom nedavne javne rasprave, mnogi su upozorili na to da će proces energetske tranzicije biti odložen, a predloženi istraživački koraci će se pokazati kao nedovoljno precizni i usmereni. Ove primedbe ukazuju na to da su potrebne jasnije i izraženije smernice kako bi tranzicija bila uspšna i održiva.
Osim kritika vezanih za nedostatak preciznih mera, nevladine organizacije su takođe istakle problem nedovoljne uključenja javnosti u ovaj proces. Mnogi se boje da će bez aktivnog učešća građana, proces tranzicije izgubiti svoju težinu i postati neefikasan. Jasan nedostatak povratnih informacija i dijaloga između vlasti i građana može doprineti daljem pogoršanju već prisutnih socijalnih i ekoloških problema.
Organizacije su, stoga, pozvale i Evropsku banku za obnovu i razvoj da izvrši pregled usklađenosti ovog dokumenta sa svojim standardima. Njihov cilj je da obezbede veći stepen odgovornosti i transparentnosti u načinu na koji se sprovode ovakve inicijative. Dosadašnja iskustva su pokazala da je važno imati čvrst okvir koji će garantovati poštovanje ekoloških normi i socijalnih pravila, a ovo je posebno važno u svetlu klimatskih promena i njihove svakodnevne vidljivosti.
S obzirom na sve navedeno, postavlja se pitanje kako dalje. Da li će nadležne institucije reagovati na ove kritike i implementirati potrebne izmene kako bi plan postao efikasan i konkretan? Javnost zaslužuje da bude bolje informisana o tim pitanjima i da se uključi u proces odlučivanja, kako bi se osiguralo da energetska tranzicija ne bude samo tehnička promena, već i društveno odgovorna inicijativa.
U svetlu sve većeg pritiska na prirodne resurse i klimatske promene, ključno je da se pristupi problemima na način koji je utemeljen na naučnim podacima, kao i na potrebama i željama zajednice. Pravedna tranzicija ne treba da bude samo formalnost, već pre oblik uzajamnog poštovanja i podrške između vlasti i građana. Tako, eventualna implementacija nacrta akcionog plana obrnuće se ka ispunjavanju potrebnih socijalnih i ekoloških standarda, gledajući na budućnost Srbije i njene građane sa optimizmom.
