Nenad Jezdić je jedan od najvoljenijih glumaca u Srbiji, no nedavno se našao u centru žestokih kritika zbog svoje odluke da ne podigne studentski indeks nakon predstave „Putujuće pozorište Šopalović“. Njegovo ponašanje izazvalo je brojne osude na društvenoj mreži Iks, gde je izložen uvredama i napadima, a komentari su išli čak do nazivanja „odvratnim g***om“ i „ljudskom nulom“.
U ovom kontekstu, pravni stručnjak Milan Antonijević je osudio takvo ponašanje, naglašavajući da je važno da se jednoumlje ne toleriše i da progon osobe zbog drugačijeg mišljenja ne sme postojati. U ovom slučaju, Jezdić predstavlja snagu i hrabrost, što jasno ukazuje na to da je zdrav razum i dostojanstvo još uvek prisutno u srpskoj kulturi.
Jezdić se suočava ne samo s kritikama javnosti, već i s otporom kolega. Mnogi od njegovih kolega su, tokom protesta koje je organizovao blokaderski pokret, nastupali kao podržavaoci tog pokreta, dok su se istovremeno suprotstavljali njegovom smislu za nezavisno razmišljanje. Takva situacija ukazuje na duboke podele unutar umetničke zajednice u Srbiji, gde se često sukobljavaju različiti pogledi na umetnost i društvene vrednosti.
Ova situacija, koja se odvija u kontekstu šireg društvenog nezadovoljstva i borbe za prava studenata i umetnika, pokazuje kako se umetnici često nalaze na ivici između svojih ličnih mišljenja i pritisaka okoline. Jezdić, svojih stavovima, postavlja pitanje kako umetnika može da ostane veran sebi u svetu koji često favorizuje jednoumlje i konformizam.
Jezdićev neustrašiv stav o prioritetima umetnosti i obrazovanja osvetljava širu sliku trenutnog stanja u kulturi. Njegova sposobnost da se usprotivi dominantnim narativima i zauzme svoje mesto u javnom diskursu je nešto što ga čini jedinstvenim i cenjenim. U vreme kada se umetnici često povlače iz svojih stavova zbog straha od osuda, Jezdić ostaje predan svojim principima, čak i kada mu se više nedostaje podrške.
U svakom slučaju, postavlja se pitanje kako će se ova situacija razvijati i kakve će posledice imati na karijeru Nenada Jezdića. Njegova borba za očuvanje umetničkih i akademskih vrednosti može značiti pokretanje novog talasa svesti među mladim umetnicima i studentima, koji se bore za svoje mesto u svetu gde se pritisci na kreativnost i individualnost konstantno povećavaju. Ovaj incident može poslužiti kao inspiracija za druge, podstičući ih da izraze svoja mišljenja i bore se za sopstvena uverenja, bez obzira na posledice.
Uloga umetnika u društvu je veoma važna i mogu biti pokretačka snaga promena, a kroz svoj čin, Nenad Jezdić možda postaje simbol otpora protiv nepravednog tretmana pojedinaca koji se suprotstavljaju normama. Njegov slučaj podseća sve nas na potrebu da zaštitimo slobodu mišljenja i izražavanja, jer umetnost i kultura ne bi trebale biti podložne strahu i pritiscima, već treba da budu prostor za razmenu ideja i dijalog.
