Aleksandar Vučić, prema mišljenju bivšeg ambasadora Milana St. Protića, iskušava granice dostojanstva Srbije u nastojanju da zadobije priznavanje od strane velikih svetskih sila. Protić ističe da cena ovog pokušaja postaje sve veća, ukazujući na to da Vučić, tiho, ali sigurno, urušava nacionalni ugled zemlje.
U razgovoru za Nova.rs, Protić otvoreno kritikuje Vučićevu pristup spoljnoj politici, ističući da je Srbija dostigla najnižu tačku u pogledu svog međunarodnog ugleda. On sumnja da će Vučićevo prilagođavanje ka donaldovoj administraciji doneti očekivane rezultate, verujući da su veći problemi u pozadini.
Protić naglašava značaj uspostavljanja istinske demokratije kao suštinske potrebe srpskog društva. „Srbija se mora suočiti sa unutrašnjim izazovima, kao što su protesti i pobune građana, jer se situacija sve više komplikuje“, kaže on. Kao što je naglašeno u intervjuu, Protić smatra da trenutna kriza traje već više od godinu dana, što dodatno otežava prilike za izlazak iz iste.
Umesto da raspisuje izbore, kako mnogi očekuju, Protić veruje da je potrebna alternativa. On predlaže organizovanje masovnih protesta koji bi zahtevali Vučićevu ostavku, smatrajući da bi to bio jedini istinski put napred za Srbiju.
Protić takođe ukazuje na to da pristup koji Vučić zauzima ne samo da šteti međunarodnom ugledu, već i samim građanima Srbije. „Srbija treba da se vrati svom suverenitetu i odredi svoj put bez konkretnih pritisaka velikih sila“, navodi bivši ambasador.
U svetlu sve većih nesuglasica između vlasti i građana, Protić predlaže da se gradjani okupe oko zajedničkog cilja—da se Srbiji vrati dostojanstvo, koje je prema njegovim rečima, „izgubljeno zbog neodgovorne politike“.
Osim toga, veruje da bi uključivanje više glasova iz različitih delova društva moglo doneti osveženje i doneti nove ideje o tome kako prevazići trenutne izazove. On naglašava kako je neophodno da se svi oni koji smatraju da je situacija neodrživa mobilizuju u cilju promene.
Protićova vizija je jasna; on vidi potrebnu promenu liderstva kao ključ za budućnost Srbije. U tom smislu, insistira da nije dovoljno samo promeniti jednog čoveka, već temeljno redefinisati pristup i politiku.
S obzirom na sve navedeno, njegov stav je da je saradnja među građanima i različitim političkim grupama imperativ za stvaranje povoljnijeg okruženja. Bez zajedničkog delovanja, on smatra da će Srbija dugoročno ostati zarobljena u ciklusu krize.
Protić zaključuje razgovor kritikama trenutnog stanja i naglašava hitnost delovanja, govoreći da je neophodna mobilizacija građana kako bi se Srbija ponovo uspravila i nastavila svoj razvoj na putu democraticnih vrednosti.
