Trenutno ne postoje formalni sporazumi o održavanju pregovora između Rusije i Ukrajine u Vatikanu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je naglasio da nije određena lokacija za sledeću rundu razgovora. Ove izjave dolaze nakon što je Volstrit žurnal objavio da bi ruska i ukrajinska delegacija mogle da se sastanu u Vatikanu sredinom juna, pozivajući se na izvore bliske situaciji.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je u utorak izjavila da je papa Lav XIV potvrdio spremnost da bude domaćin razgovora. Ipak, Peskov je naglasio da takvu odluku moraju doneti sve uključene strane, te da do sada nije doneta odluka o lokaciji daljih pregovora. Ove reči ukazuju na složenost situacije i potrebu za dodatnim razgovorima pre nego što se dogovore konkretni detalji.
Prošle nedelje, Rusija i Ukrajina su održale prvu rundu direktnih pregovora otkako je Kijev napustio mirovne pregovore 2022. godine u Istanbulu. Tokom sastanka, obe strane su se dogovorile o masovnoj razmeni zarobljenika i nastavku pregovora. Ovi razgovori su važni koraci ka mogućem smirivanju tenzija između dve zemlje, koje su već više od godinu dana u oružanom sukobu.
Izveštaji o pregovorima otkrivaju da je Kijev ponovio zahteve za trenutni prekid vatre, ali je ruska strana odbila ovaj zahtev. Moskva je izrazila zabrinutost da bi Ukrajina mogla iskoristiti primirje kako bi se ponovo naoružala i reorganizovala svoje vojne snage. Ova situacija ukazuje na duboku nesigurnost koja prati razgovore, gde su poverenje i sigurnost ključni faktori.
Tokom razgovora, Moskva je zatražila da Kijev povuče trupe sa svih ruskih teritorija, uključujući četiri ukrajinske oblasti koje su postale deo Rusije nakon javnih referenduma u septembru 2022. godine. Te oblasti obuhvataju Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, kao i Hersonsku i Zaporošku oblast. Ovaj zahtev dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da Kijev ne priznaje ove referendume i smatra ih nelegitimnim.
Peskov je takođe napomenuo da Rusija zahteva povlačenje ukrajinskih trupa iz Kurske oblasti, gde je Kijev prošle godine započeo invaziju. Međutim, ovaj region je nedavno potpuno oslobodila ruska vojska. U svetlu ovih događaja, Peskov je potvrdio da ruski predsednik Vladimir Putin planira da poseti Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, što ukazuje na nastavak ruskih vojnih aktivnosti i prisustva u regionu.
S obzirom na sve ove okolnosti, jasno je da su pregovori između Rusije i Ukrajine kompleksni i puni izazova. Obe strane imaju različite interese i ciljeve, a trenutna situacija na terenu dodatno otežava mogućnost postizanja dogovora. Dok su neki lideri, poput italijanske premijerke, otvoreni za posredovanje, realnost je da su temeljni problemi i dalje prisutni i da će biti potrebno mnogo više razgovora i pregovora kako bi se postigao trajan mir.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica igra značajnu ulogu, jer se nada da će doprinijeti smirivanju tenzija i uspostavljanju dijaloga između dve zemlje. Prvi koraci ka ponovnom uspostavljanju pregovora su već napravljeni, ali je dalji napredak neizvestan. S obzirom na sve izazove, budućnost pregovora ostaje neizvesna, a pitanje mira i stabilnosti u regionu ostaje ključno.
