Tridesetjednogodišnji Srđan Nedeljković pronađen je bez znakova života, skoro mesec dana nakon što je nestao. Njegova porodica je tokom tog perioda neumorno tragala za njim, nadajući se da će dobiti neku informaciju koja bi mogla da ih dovede do njega. Srđan je nestao 10. decembra 2025. godine, a poslednji put viđen je u centru Čačka.
Na osnovu izjava njegovog brata, Srđan je viđen u blizini Biljanovca, a porodica je spekulisala da se možda uputio prema Kosovu, gde imaju rodbinu. „Nestanak smo odmah prijavili policiji, ali nažalost, nikakve informacije nemamo. Tada smo mislili da se uputi na Kosovo, jer tamo imamo rodbinu. Međutim, kada smo ih pozvali, rekli su nam da ga nisu ni čuli, ni videli,“ ispričao je brat.
Istraga je započela odmah nakon prijave nestanka, ali su informacije bile oskudne. Policija je pretraživala područje, a porodica je organizovala sopstvene pretrage. Tokom potrage, nepoznata žena je prijavila policiji da je u Gornjem Milanovcu primetila automobil koji stoji na istom mestu danima. Ispostavilo se da je reč o Srđanovom automobilu, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Ova informacija dovela je do ponovnog preispitivanja celokupnog slučaja.
Policija je nastavila da istražuje sve moguće tragove, ali je prošlo više od mesec dana bez napretka. Srđanova porodica je bila očajna. Njihova potraga za istinom i pravdom trajala je, a svaka nova informacija bila je izvor nade. Međutim, kako su dani prolazili, postajalo je sve teže zadržati optimizam.
Na kraju, Srđan je pronađen bez znakova života, a detalji i okolnosti njegove smrti biće saopšteni od strane nadležnih organa kada i ukoliko za to bude osnova. Ova vest je pogodila njegovu porodicu, prijatelje i celu zajednicu, koja je bila uključena u potragu. Srđanova smrt je ostavila dubok trag, a pitanje o tome šta se desilo ostaje otvoreno.
Ovo tragično događanje nije samo priča o jednom nestanku, već i priča o ljudskoj patnji, nadi i borbi. Porodica se suočila sa najgorim strahom koji se može zamisliti – gubitkom voljene osobe. Njihova borba za pravdu i istinu nastaviće se, a zajednica će se truditi da pruži podršku onima koji su ostali bez svog voljenog.
U svetlu ovih događaja, važno je podsetiti se na značaj komunikacije i podrške u teškim vremenima. Porodice koje proživljavaju slične situacije treba da znaju da nisu same i da postoje organizacije i resursi koji im mogu pomoći. Takođe, pozivamo sve da budu pažljiviji i obazriviji, jer nikada ne znamo kada ćemo se suočiti s nekom krizom.
Na kraju, Srđanova priča nije samo tužna, već i podsećanje na to koliko je važno boriti se za one koje volimo. Njegova porodica i prijatelji neće zaboraviti njegovu ličnost i sve lepe trenutke koje su delili. Uvek će se boriti za pravdu i odgovore, jer svaka izgubljena osoba zaslužuje da se njena priča čuje.
U ovom trenutku, srce nam je sa porodicom Nedeljković, a naša misija je da se setimo Srđana i svih drugih koji su nestali ili su izgubili svoje životne bitke. Njihova se imena ne smeju zaboraviti, a njihovi životi treba da budu inspiracija za sve nas da se borimo za pravdu i istinu.
