U povratničkom selu Hodžići, nedaleko od Doboja, dogodila se tragična nesreća kada je devetnaestogodišnji Mehmed (Mihret) Hasanamidžić stradao od eksplozije mine. Incident se desio oko 16 časova na brdu Bečanj, koje je poznato kao jedna od najzagađenijih lokacija sa zaostalim minama u Bosni i Hercegovini. Mehmed je tragično izgubio život dok je pokušavao da dovede kući svoje krdo koza koje je gajio sa bratom Mirsadom (28).
Na mestu eksplozije, koja se desila kada je Mehmed bio udaljen samo desetak metara, poginulo je pet koza, dok je on sam zadobio teške povrede od gelera u glavu i stomak. Nakon incidenta, demineri su potvrdili da je mina tipa „prom 1“ aktivirana, a dodatne istražne radnje preuzeće policija i tužilac Javnog tužilaštva Doboja.
Mehmed je treća žrtva zaostalih mina iz porodice Hasanamidžić. Pre njega su u minskom polju stradali njegov ujak Ešref i tetka Šahza, dok je njegov otac Mihret, koji je kasnije preminuo, izgubio nogu usled iste opasnosti. To ukazuje na ozbiljan problem sa zaostalim minama koji i dalje pogađa lokalne zajednice, posebno one koje se vraćaju na svoja imanja.
Demineri su napomenuli da je mesto eksplozije i dalje opasno, te niko nije smeo da se približi dok se čistila okolina. Pre nekoliko godina, na istom mestu stradala je Šahza Hasanamidžić, koja je, zajedno sa suprugom, sakupljala metke kao sekundarni otpad kako bi preživela. Ova tragična sudbina porodice Hasanamidžić dodatno naglašava potrebu za hitnom akcijom u deminiranju opasnih područja.
Meštani ovog sela smatraju da bi porodicu Hasanamidžić trebalo premestiti na sigurnije mesto, s obzirom na to da je opasnost od mina i dalje prisutna. U trenutku kada je Mehmedov život iznenada prekinut, njegovo telo je poslato u Banjaluku na obdukciju, nakon čega će biti poznati detalji njegove smrti. Ova tragedija nije samo gubitak za porodicu, već i za celu zajednicu koja je već pretrpela previše gubitaka usled mina.
Bosna i Hercegovina se suočava sa ozbiljnim problemom zaostalih mina koje su ostale nakon rata devedesetih godina. Prema podacima, u zemlji se procenjuje da je još uvek aktivno mnogo mina i neeksplodiranih ubojitih sredstava koja predstavljaju opasnost za život ljudi, životinja i celokupnu okolinu. U mnogim ruralnim područjima, kao što su Hodžići, lokalni stanovnici su često primorani da se suoče sa ovim opasnostima dok pokušavaju da žive i zarađuju.
Organizacije za deminiranje i humanitarne agencije rade na otklanjanju mina, ali proces je spor i zahteva velika finansijska sredstva. Svaka nova žrtva, poput Mehmeda, podseća na hitnost i važnost ovog posla, kao i na potrebu za edukacijom lokalnog stanovništva o opasnostima koje predstavljaju mine.
U svetlu ove tragedije, važno je da se zajednica ujedini i radi na pronalaženju rešenja koja će obezbediti sigurnost za sve stanovnike. Vlasti, kao i međunarodne organizacije, moraju preuzeti odgovornost i učiniti sve što je u njihovoj moći da spreče slične tragedije u budućnosti. Porodica Hasanamidžić, kao i mnoge druge porodice pogođene minama, zaslužuje miran život daleko od opasnosti i straha koji donose zaostale mine.
