Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, nedavno je istakla značaj Bitke na Kozari kao simbola slobode i heroizma naroda ovog područja. Ova bitka, koja se odigrala tokom Drugog svetskog rata, ostavila je dubok trag u kolektivnom pamćenju i identitetu Srpske, a sećanje na žrtve koje su podnete u toj borbi ugrađeno je u temelje Republike Srpske.
Bitka na Kozari, koja se odigrala između juna i avgusta 1942. godine, bila je deo šireg konteksta otpora protiv okupacije nacističke vojske. Tokom ovog perioda, stanovništvo Kozare se organizovalo u partizanske jedinice koje su se borile protiv okupatora, ali i protiv domaćih kolaboracionista. Ova borba nije bila samo vojna, već je uključivala i civilne žrtve, jer su mnogi nevini ljudi platili životom ili su završili u logorima.
Cvijanović je naglasila da je Kozara bila srce jedne od najvećih slobodnih teritorija u okupiranoj Evropi, što je dodatno osnažilo mit o otporu i borbi za slobodu. Prema njenim rečima, prkos i borbeni duh stanovnika Kozare su bili inspiracija za mnoge generacije, a žrtve koje su podneli ostaju simbol otpora protiv tiranije.
Ova bitka i njene posledice su oblikovale ne samo vojni, već i društveni i politički kontekst u kojem se Republika Srpska razvijala. Naime, sećanje na Kozaru postalo je deo identiteta naroda koji je preživeo teške trenutke, a svake godine se organizuju komemoracije u čast žrtvama. Ove manifestacije služe ne samo kao podsećanje na prošlost, već i kao poziv na jedinstvo i solidarnost među građanima.
Cvijanović je takođe istakla da se sećanje na bitku ne sme zaboraviti, jer bi zaborav značio i gubitak identiteta. U tom smislu, ona je pozvala na očuvanje istorije, kako bi mlađe generacije mogle da razumeju značaj borbe za slobodu i pravdu. Istorija Kozare je priča o hrabrosti, izdržljivosti i borbi protiv nepravde, a to su vrednosti koje treba prenositi dalje.
Na sve to, ona je naglasila važnost obrazovanja i informisanja mladih o ovim događajima, kako bi se negovao duh otpora i borbe za prava. Takođe, važno je i da se neguje kultura sećanja koja uključuje različite aspekte istorije, kako bi se izbegle podele i sukobi u budućnosti.
U savremenom kontekstu, sećanje na Bitku na Kozari takođe može poslužiti kao podsticaj za izgradnju mira i pomirenja. Razumevanje prošlosti može pomoći u izgradnji boljih odnosa među različitim narodima i zajednicama koje žive u BiH. Cvijanović je istakla da je važno raditi na tome da se žrtve ne zaborave, ali i da se iz prošlosti uče lekcije koje će doprineti boljoj budućnosti.
Kozara je, dakle, više od geografske tačke na mapi; ona je simbol otpora, hrabrosti i ljudske izdržljivosti. Sećanje na bitku i njene junake treba da bude trajno, kako bi se obezbedilo da se slične tragedije ne ponove. U tom smislu, njeno mesto u kolektivnoj svesti naroda ne sme biti umanjeno, već treba da se slavi kao simbol slobode i otpora protiv nepravde.
Kroz sećanje na Kozaru, Republika Srpska i njen narod nastavljaju da grade svoj identitet, oslanjajući se na vrednosti slobode, hrabrosti i solidarnosti koje su predstavljali junaci tog vremena. Ove vrednosti su ključne za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, a sećanje na bitku na Kozari služi kao trajna opomena za buduće generacije.
