Ovčarsko-kablarska klisura je jedno od najlepših i najznačajnijih mesta u Srbiji, poznato po svojim srednjovekovnim manastirima i prelepim prirodnim pejzažima. Međutim, osim svoje duhovne i prirodne vrednosti, ova klisura skriva i jednu intrigantnu priču o zakopanom blagu. Prema legendama, tokom Drugog svetskog rata, britanska vlada je poslala značajnu količinu zlata i dragulja Draži Mihajloviću, vođi četničkog pokreta. Tačno je da je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri zakopano blago koje je obaveštajac britanske obaveštajne službe odlučio da zadrži za sebe, umesto da ga preda vojsci.
Prema pričama starijih meštana, obaveštajac je blago zakopao u klisuri, planirajući da ga uzme kada rat završi. U ovoj priči pominje se i pomoć jednog četnika iz Blaca, koji je bio uključen u tajne operacije. Iako se verovalo da je blago zakopano na sigurnom mestu, obaveštajac nije uspeo da ga iskopava, jer su se kasnije pojavili drugi problemi. Priče o ovom blagu su se prenosile s kolena na koleno, a mnogi su ih smatrali samo legendama.
Tek nakon dvadeset godina, britanske vlasti su saznale da zlato nije završilo tamo gde je trebalo. U želji da ga pronađu, poslali su Dušana Popova, poznatog obaveštajca po kom je kasnije nastao lik Džejmsa Bonda. On je boravio u lokalnom hotelu, pretraživao teren noću uz pomoć lampe, ali nije imao sreće. Policija je na kraju otkrila ko je i šta radi, a u potragu se uključila i republička UDBA. Međutim, potraga za blagom nije urodila plodom.
Priča o zakopanom blagu nije samo lokalna legenda, nego je deo šireg konteksta o finansiranju političkih pokreta na Balkanu tokom 20. veka. Kako istoričar Miloš Timotijević navodi, bez finansijske podrške nije bilo moguće voditi ratove. Velike sile, poput Engleske i Sovjetskog Saveza, finansirale su svoje saveznike, među kojima su bili i četnici. Timotijević je napisao knjigu pod nazivom „Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita“, u kojoj istražuje ovu temu.
Draža Mihailović i njegov četnički pokret su bili slabo opremljeni i siromašni u poređenju sa partizanima, koji su dobijali veće količine pomoći iz inostranstva. Četnici su morali da se oslanjaju na donacije i pomoć koja je stizala iz inostranstva. Prema dostupnim podacima, Mihailović je tokom rata dobio oko 400 kilograma zlata, što je bio značajan iznos, ali je daleko manji u odnosu na ono što su partizani dobijali.
U današnje vreme, Turistička organizacija Čačak, koja se brine o Ovčarsko-kablarskoj klisuri, navodi da nisu primetili tragače za blagom ili sumnjive planinare. S obzirom na istorijski značaj ovog područja, nadaju se da će tako i ostati. Priče o zakopanom blagu i dalje žive među lokalnim stanovništvom, ali se većina meštana ne usuđuje da tragaju za njim, s obzirom na opasnosti i neizvesnosti koje bi to moglo doneti.
Kao rezultat ovih legendi, Ovčarsko-kablarska klisura ostaje mesto ne samo prirodne lepote, već i bogate istorije koja je oblikovala sudbinu ovog dela Balkana. Ljubitelji istorije i avanture i dalje dolaze u ovaj kraj, nadajući se da će možda otkriti neku tajnu koja leži zakopana među stazama i stenama ovog predivnog prirodnog okruženja. Mnogi veruju da će priče o blagom i dalje inspirisati generacije, dok će klisura ostati simbol otpora, hrabrosti i misterije u srpskoj istoriji.
