Viši sud u Beogradu je donio prvostepenu presudu u slučaju tužbe porodice Adriane Dukić, koja je tragično izgubila život u incidentu u školi „Vladislav Ribnikar“. U ovoj presudi, Kosta, Vladimir i Miljana Kecmanović, kao i sama škola, obavezani su da isplate značajnu odštetu porodici Dukić.
S obzirom na presudu, Kecmanovići i škola su solidarno dužni da isplate ukupno 46.884.000 dinara, što je ekvivalent od oko 400.000 evra, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica. Roditelji, brat i sestra Adrianini će primiti po 10 miliona dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i dodatnih 1.721.000 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah.
Međutim, sud je odbio zahtev porodice Dukić da država, konkretno Ministarstvo prosvete i Ministarstvo unutrašnjih poslova, solidarno s Kecmanovićima, isplati dodatne iznose na ime duševne štete. Odbijeni su i zahtevi za naknade zbog umanjenja životne aktivnosti.
Obrazloženje presude ukazuje na to da je Kosta odgovoran za tužbenu štetu, s obzirom na to da je 3. maja 2023. godine ubio Adrianu Dukić, a pri tom je bio sposoban za rasuđivanje. Takođe, odgovornost su imali i njegovi roditelji, Miljana i Vladimir Kecmanović, zbog lošeg vaspitanja i neprihvatljivih porodičnih obrazaca. Utvrđeno je da je Kosta koristio vatreno oružje koje je pripadalo njegovom ocu, a koji ga je ranije vodio u streljanu radi vežbanja.
U presudi se navodi da je osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ takođe odgovorna za nematerijalnu štetu koju su tužioci pretrpeli. Uočeni su propusti u radu škole, jer zaposleni nisu preduzeli adekvatne korake u situacijama kada su se javljali problemi u ponašanju učenika, što je dovelo do tragedije.
U vezi sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete prema državi, sud je ocenjivao da nije utvrđena odgovornost Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tokom postupka nije dokazano da su u radu ovih ministarstava postojale neke nepravilnosti koje bi mogle dovesti do tragičnog ishoda. Inspekcijski nadzor nad školom je pokazao da nije bilo nepravilnosti koje bi mogle uticati na događaj.
Ministarstvo prosvete je tokom nadzora radilo u skladu sa zakonom, a nije bilo propusta ni u radu Ministarstva unutrašnjih poslova, posebno s obzirom na to da je Kecmanović imao sve potrebne uslove za nabavku oružja. Sud je zaključio da nije bilo kršenja zakona od strane policije.
Porodica Dukić ima pravo da se žali na ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana. Ova presuda je značajan korak u pravcu pravde za porodicu Dukić, ali takođe otvara važna pitanja o odgovornosti škola, roditelja i društva u celini, kada su u pitanju bezbednost dece i prevencija nasilja.
Tragedija koja se dogodila u školi „Vladislav Ribnikar“ ukazuje na potrebu za ozbiljnijim pristupom u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Ova situacija takođe naglašava važnost odgovornosti roditelja u vaspitanju dece i prevenciji nasilnog ponašanja.
Za kraj, važno je naglasiti da pravda ne može vratiti izgubljeni život, ali može pružiti neku vrstu utehe porodici koja se suočava sa ovakvom strašnom tragedijom. Postupci i odluke u ovakvim slučajevima imaju dugoročne posledice za društvo i zahtevaju sveobuhvatno razmatranje i delovanje kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve učenike.
