Grupa Albanaca je nedavno prekrila automobil sa srpskim tablicama zastavom na kojoj se nalaze obeležja tzv. OVK u Drenici, na Kosovu i Metohiji. Ovaj incident je izazvao reakciju Igora Simića, člana Srpske liste, koji je na svom Fejsbuk nalogu postavio pitanje međunarodnim predstavnicima o njihovoj doslednosti u pogledu multietničnosti, ljudskih prava i vladavine prava. Simić je upitao gde su obećanja o poštovanju ljudskih prava i demokratiji, ukazujući na licemerje u kontekstu nedavnih događaja.
Incident se desio istog dana kada je u Prištini održan protest podrške bivšim vođama tzv. OVK, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji se suočavaju sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred Specijalizovanim većima u Hagu. Simić je naveo hipotetički scenario u kojem bi Srbin postavio zastavu „Velike Srbije“ na automobil Albanca, implicirajući da bi to izazvalo mnogo veću reakciju međunarodnih vlasti.
Na protestu u Prištini, koji je okupio veliki broj Albanaca iz Kosova i Metohije, kao i iz dijaspore, prisustvovala je i predsednica privremenih institucija u Prištini, Vjosa Osmani. Okupljeni su nosili zastave Albanije i tzv. OVK, a neki od učesnika su bili obučeni u uniforme sa oznakama OVK. Ovaj skup se održao na dan kada je 2008. godine Priština proglasila jednostranu nezavisnost, što je dodatno naglasilo simboliku događaja.
U trenutku kada je održan protest, u Hagu su se odvijale završne reči na suđenju bivšim vođama OVK, koje se očekuje da će se završiti sutra. Specijalizovano tužilaštvo je tražilo po 45 godina zatvora za sve četvoricu optuženih, dok su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići u pritvoru od novembra 2020. godine. Ove informacije dodatno podvlače ozbiljnost situacije i kompleksnost odnosa između Albanaca i Srba na Kosovu.
Tzv. OVK je tokom sukoba 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, uključujući ubistva i otmice, ne samo nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, već i nad Srbima, drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu želeli da se priključe OVK ili je podrže. Ove istorijske činjenice dodatno komplikuju savremene političke odnose i podele na Kosovu.
U ovom kontekstu, Simićeva izjava o međunarodnim institucijama i njihovoj ulozi u očuvanju ljudskih prava i multietničnosti postavlja važno pitanje o efikasnosti i doslednosti međunarodnih napora u rešavanju tenzija na Balkanu. Mnogi smatraju da je međunarodna zajednica često selektivna u svojim reakcijama na incidente i kršenja ljudskih prava, što može dodatno pogoršati situaciju na terenu.
Pitanje multietničnosti i prava manjina na Kosovu ostaje ključno, s obzirom na to da je situacija kompleksna i duboko ukorenjena u istorijske konflikte. Simić je u svom postu jasno ukazao na potrebu za doslednošću u primeni pravila i normi ljudskih prava, naglašavajući da se svi građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, moraju tretirati ravnopravno.
Sve u svemu, događaji u Drenici i Prištini ukazuju na napetosti koje i dalje postoje na Kosovu, kao i na izazove sa kojima se suočavaju kako lokalni, tako i međunarodni akteri u pokušaju da postignu dugotrajni mir i stabilnost u regionu. Bez sumnje, dalji razvoj situacije će zavisiti od sposobnosti svih strana da prevaziđu razlike i pronađu zajednički jezik u cilju izgradnje budućnosti zasnovane na razumevanju i poštovanju ljudskih prava svih građana.
