Od korona virusa do kraja 2023. godine preminulo je ukupno 18.307 pacijenata, dok su podaci „Batuta“ za 2024. godinu još uvek neobjavljeni. Tokom pet godina pandemije, zabeleženo je sedam talasa epidemije, pri čemu je najznačajniji bio talas uzrokovan omikron varijantom u januaru i februaru 2022. godine. Varijante alfa i delta izazvale su najveći broj hospitalizacija i smrtnih ishoda tokom zime i proleća 2021. godine. Osim njih, tokom epidemije identifikovana su još četiri soja virusa: beta, gama, omikron i flirt.
Pandemija je ostavila dubok trag u našem društvu, a određeni pojmovi i fraze iz tog perioda ostali su u kolektivnoj svesti. Neki od njih su: „naredne dve nedelje su ključne“, „krizni štab“, „policijski čas“, „lokdaun“, „zaključavanje“, „vanredno stanje“, „aplauz u 20 sati za zdravstvene radnike“, „socijalna distanca“, „nulti pacijent“, „konferencija u 15 časova“, „scenario iz Italije i Španije“, „vakcinacija je prioritet“, „epidemija“ i „pandemija“.
Prema poslednjim podacima sa zvaničnog sajta Covid19.rs, koji su ažurirani 25. avgusta 2024. godine, ukupan broj registrovanih slučajeva koronavirusa iznosi 2.616.785, a ukupno je testirano 13.477.979 osoba. Tokom epidemije, Kovid je odneo živote i više desetina lekara, uključujući i patrijarha Irineja.
U martu 2020. godine, korona virus je zvanično stigao u Srbiju. Ministar Lončar je 6. marta potvrdio prvi slučaj kod nultog pacijenta, Igora Đantara iz Bačke Topole. Istraživanja su pokazala da je virus u Srbiju ušao mnogo pre prvog zvanično potvrđenog slučaja, što je otkriveno analizom uzoraka.
9. marta 2020. godine potvrđen je drugi slučaj, kod kineskog državljanina, a Ministarstvo prosvete je preporučilo odlaganje đačkih ekskurzija u inostranstvo. Predsednik Vučić je najavio privremenu zabranu ulaska u Srbiju ljudima iz ugroženih područja, a mere su se postepeno uvodile kako je situacija postajala ozbiljnija.
11. marta 2020. godine Predsednik Vučić je održao sastanak s lekarima i najavio da će se svakodnevno obaveštavati javnost o stanju. Dan kasnije, uvedene su prve mere, uključujući zabranu javnih okupljanja u zatvorenim prostorima sa više od 100 osoba.
15. marta 2020. godine, Srbija je proglasila vanredno stanje. Svi vrtići, škole i fakulteti su zatvoreni, a građani koji dolaze iz inostranstva morali su u karantin. Tada je bio i prvi policijski čas, a građanima starijim od 65 godina je zabranjeno kretanje.
18. marta uveden je policijski čas, a građani su prvi put aplaudirali zdravstvenim radnicima u 20 sati. Dan kasnije, epidemija je zvanično proglašena, a 20. marta zabeležen je prvi smrtni slučaj u Srbiji.
Kao odgovor na rastući broj zaraženih, policijski čas je produžen, a 28. marta nulti pacijent je otpušten iz bolnice na kućno lečenje. Tokom aprila, Srbija je provela najduži policijski čas za Uskrs, a od 6. maja 2020. godine ukinuto je vanredno stanje.
Tokom leta i jeseni 2022. godine, mnoge mere su ukinute, ali je u julu 2021. godine započeo četvrti talas pandemije uz značajan porast zaraženih. Prve vakcine stigle su u Srbiju decembra 2020. godine, a vakcinacija je počela 24. decembra.
Na kraju, 15. februara 2025. godine, proglašen je kraj epidemije u Srbiji, što je označilo završetak jednog od najizazovnijih poglavlja u zdravstvenom sistemu zemlje. Ova pandemija nije samo oblikovala naše zdravstvo, već je i promenila način na koji živimo, radimo i komuniciramo.
