Muška neplodnost predstavlja ozbiljan problem u savremenom društvu, sa procenatom između 20 i 50 odsto. Profesor dr Olivera Džatić Smiljković, načelnik Odeljenja steriliteta na Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front“, naglašava da na spermogram i neplodnost kod muškaraca značajno utiču virusne infekcije, što je posebno primetno nakon epidemije koronavirusa.
U postkovid periodu, sve više saznajemo o uticaju koji je COVID-19 imao na naše zdravlje. Među najopasnijim posljedicama su oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga, ali i sterilitet. Profesor Džatić Smiljković je na regionalnoj zdravstvenoj konferenciji „Health up“ govorila o uzrocima muške neplodnosti, koji mogu biti urođeni ili stečeni. Urođeni uzroci uključuju anatomske ili genetske nedostatke, dok stečeni faktori obuhvataju preležane infekcije, hirurške zahvate i metaboličke poremećaje.
Jedan od ključnih problema koji su se javili tokom pandemije su virusne infekcije, koje ostavljaju značajan trag na spermogramu. Profesor Džatić Smiljković ističe da je uticaj ovih infekcija obično privremen, što znači da se može očekivati poboljšanje kvaliteta spermograma nakon oporavka. Međutim, važno je napomenuti da jedan nalaz spermograma ne može da pruži potpunu sliku, te je neophodno ponoviti analize kako bi se dobila tačnija dijagnoza.
Pored fizičkih uzroka, postoje i socijalni faktori koji utiču na plodnost. Mnogi parovi ne praktikuju redovne seksualne odnose, što može otežati proces začeća. Dr Džatić Smiljković naglašava da prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sterilitet se definiše kao nemogućnost začeća u roku od godinu dana, uz redovne seksualne odnose. Međutim, stručnjaci preporučuju da se ovaj period skraćuje na šest meseci, posebno kod mlađih parova koji često imaju problema sa redovnošću seksualnih odnosa zbog fizičke udaljenosti ili drugih obaveza.
Važnost anamneze prilikom prvog susreta sa parovima ne može se preceniti. Ovaj proces omogućava lekarima da dobiju informacije koje mogu biti ključne za dalje korake u dijagnostici i lečenju. U okviru anamneze, lekar može saznati detalje o menstrualnom ciklusu kod žena, kao i istoriju bolesti kod muškaraca koja može uticati na plodnost.
Osim toga, tokom prvog pregleda, lekar može analizirati eventualne hormonske poremećaje ili prethodne operacije, što može biti od značaja za razumevanje problema sa plodnošću. Nakon toga slede dodatni pregledi koji mogu pomoći u utvrđivanju uzroka neplodnosti.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je muška neplodnost kompleksan problem koji zahteva multidisciplinarni pristup. Od pravilne dijagnostike, preko razumevanja uticaja virusnih infekcija, pa sve do socijalnih faktora, svaki aspekt igra ključnu ulogu u borbi protiv neplodnosti. Uloga stručnjaka kao što je profesor dr Džatić Smiljković je od suštinske važnosti, jer pružaju ne samo medicinsku pomoć, već i podršku parovima koji se suočavaju sa ovim izazovima.
Napredak u razumevanju i lečenju muške neplodnosti može značajno doprineti povećanju nataliteta i poboljšanju kvaliteta života parova koji žele da postanu roditelji. U ovom kontekstu, edukacija i svest o problemima fertiliteta su od ključne važnosti, kako bi se prevazišle prepreke i omogućila optimalna rešenja za sve parove koji se suočavaju sa ovim teškim pitanjem.
