Kornjače su fascinantne životinje koje bi mogle pružiti ključne uvide u pronalaženje leka protiv raka, prema istraživanju koje su sproveli naučnici sa univerziteta u Notingemu i Birmingemu. Njihovo istraživanje se fokusiralo na karakteristike koje sprečavaju razvoj tumora kod ovih životinja, a rezultati su otkrili da kornjače imaju izuzetno efikasne mehanizme odbrane od ćelija koje izazivaju stres, što može smanjiti rizik od raka.
Za razliku od mnogih drugih velikih i dugovečnih životinja, koje su podložnije razvoju različitih bolesti, kornjače se čine otpornima na ovu pretnju. Naučnici su primetili da one poseduju jedinstvene gene koji ih štite od ove opasne bolesti. Tokom analize medicinskih podataka prikupljenih iz autopsija stotina kornjača, uključujući i one iz zoo vrta Čester, otkriveno je da je samo jedan procenat ovih životinja bolovao od raka, što je znatno manji broj u poređenju sa sisavcima i pticama. Čak i kada se tumori pojave, oni se obično ne šire, što dodatno ukazuje na izuzetnu otpornost kornjača.
Dodatno zanimljivo je da neke vrste kornjača mogu da žive više od 100 godina, a džinovske vrste sa Galapagosa i Aldabre mogu da dostignu i više od 150 godina. Ove impresivne brojke ukazuju na to kako kornjače uspevaju da održe svoje zdravlje tokom dugog životnog veka. Nedavno je, u aprilu, ženka kornjače iz zoo vrta u Filadelfiji, koja je imala 100 godina, prvi put postala majka, što dodatno fascinira naučnike i ljubitelje prirode.
Istraživači su naglasili da su njihova otkrića važna za očuvanje ugroženih vrsta. Kako ističe naučnica Ilenija Kjari, kornjače predstavljaju model za razumevanje otpornosti na rak, kao i primer zdravog starenja. Ova studija može pomoći u razvoju novih terapeutskih pristupa i strategija za lečenje raka kod ljudi, uzimajući u obzir evolucione adaptacije kornjača.
Skot Glaberman, još jedan od istraživača, dodao je da biodiverzitet može da nas nauči mnogo o načinu na koji svet funkcioniše. Fascinantne vrste kao što su džinovske kornjače možda su već pronašle rešenja za mnoge probleme s kojima se ljudska vrsta suočava, uključujući pitanja vezana za starenje i kancer. Ova saznanja naglašavaju značaj očuvanja biodiverziteta, jer gubitak raznolikosti može značiti gubitak dragocenih informacija i potencijalnih rešenja za izazove sa kojima se suočavamo.
Zakonodavci, očigledno, imaju važnu ulogu u zaštiti ovih vrsta i njihovih staništa. Kako se čovek suočava sa sve većim pritiscima na životnu sredinu, očuvanje prirodnih staništa kornjača i drugih ugroženih vrsta postaje prioritet. Ove mere ne samo da su bitne za očuvanje biodiverziteta, već i za potencijalne zdravstvene koristi koje bi mogle proizaći iz daljeg istraživanja ovih životinja.
Istraživanje kornjača i njihovih mehanizama otpornosti na bolesti može otvoriti vrata novim naučnim saznanjima i potencijalnim terapijama koje bi mogle da pomognu u borbi protiv raka i drugih hroničnih bolesti. U ovom kontekstu, kornjače se ne posmatraju samo kao fascinantne životinje, već i kao ključni deo ekosistema koji može doprineti razvoju medicine i unapređenju ljudskog zdravlja.
Na kraju, kornjače predstavljaju još jedan primer neverovatne otpornosti prirode i njenog potencijala da pruži rešenja za mnoge izazove sa kojima se suočavamo. Očuvanje ovih životinja i njihovih staništa nije samo pitanje ljubavi prema prirodi, već i pitanje zdravlja i budućnosti čovečanstva.
