Budimpešta – Korišćenje zamrznute ruske imovine nije na dnevnom redu samita EU u četvrtak, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban. U Briselu je rekao da je Mađarska „pobedila“ na pregovorima koji su prethodili samitu, naglašavajući da su sinoćnji razgovori i političke borbe doveli do rezultata. Orban je preneo da je Evropska komisija skinula pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine sa dnevnog reda sutrašnjeg samita.
Orban je takođe odbacio ideju da Evropa uzme zajednički zajam umesto da koristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje Ukrajine. „Mađarska neće preuzeti odgovornost za zajam usmeren na podršku Ukrajini i ne misli da Evropa treba da krene tim putem“, naglasio je Orban.
Briselski samit EU će se fokusirati na rat i mir, kako je istakao Orban, uprkos brojnim drugim pitanjima koja će biti razmatrana, uključujući sedmogodišnji budžet EU, migracije i situaciju na Bliskom istoku. Prema njegovim rečima, lideri EU će razgovarati o tome kako pružiti podršku Ukrajini, bilo vojno, finansijski ili kombinovano, kao i o sudbini zamrznute ruske imovine.
Premijer Mađarske je upozorio da se unutar EU očekuje „sukob“ između zemalja koje žele da podrže Ukrajinu i onih koje se zalažu za odlaganje odluka dok se ne završe pregovori između SAD i Rusije. Ova situacija stvara dodatnu napetost unutar EU, jer su stavovi članica ponekad suprotstavljeni, a donošenje odluka postaje sve izazovnije.
Kao što je poznato, rat u Ukrajini izazvao je velike tenzije u međunarodnim odnosima, a Evropska unija se suočava sa izazovima kako da odgovori na ovu krizu. Pitanje zamrznute ruske imovine, koja se procenjuje na stotine milijardi evra, postalo je predmet rasprava među članicama EU. Mnoge zemlje smatraju da bi ova imovina mogla biti korišćena za finansiranje obnove Ukrajine, dok druge, poput Mađarske, smatraju da je potrebno preispitati takve odluke.
U okviru samita, lideri EU će takođe razmatrati buduće korake u vezi sa ekonomskim sankcijama protiv Rusije, koje su uvedene kao odgovor na njen vojnopoliticki angažman u Ukrajini. Ove sankcije imaju za cilj da oslabiju rusku ekonomiju i smanje njen kapacitet za dalju vojnu agresiju. Ipak, neke članice EU izražavaju zabrinutost da bi oštrije sankcije mogle izazvati negativne posledice po ekonomiju EU i povratiti stabilnost u regionu.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, nije iznenađujuće što je podrška Ukrajini postala centralna tema samita. Mnoge članice EU, posebno one u centralnoj i istočnoj Evropi, snažno se zalažu za aktivniju podršku Kijevu, uključujući vojnu pomoć i humanitarnu pomoć. S druge strane, postoje i zemlje koje se protive daljoj eskalaciji sukoba, smatrajući da je dijalog sa Rusijom jedino rešenje.
Viktor Orban je naglasio da Mađarska ne želi da se upusti u dodatne vojne ili finansijske obaveze u vezi sa Ukrajinom, što ukazuje na rastuće tenzije unutar EU kada je reč o ovoj temi. Njegova izjava odražava stavove mnogih u regionu koji se plaše da bi dalja vojna pomoć mogla dovesti do eskalacije sukoba i dodatnih patnji civila.
Kako se približava samit, očekuje se da će lideri EU pokušati da pronađu zajednički jezik i postignu konsenzus o važnim pitanjima, iako su razlike u stavovima očigledne. Suočavanje sa izazovima koje donosi rat u Ukrajini zahteva pažljivo razmatranje i, u nekim slučajevima, kompromisne rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Ovaj samit može biti ključan za buduće korake EU u vezi sa krizom u Ukrajini i njenim uticajem na evropsku sigurnost i stabilnost.
