Skupština grada Beograda je na nedavnoj sednici usvojila nekoliko važnih odluka koje se tiču organizacije manifestacija, upravljanja gradskim resursima i socijalne zaštite. Ove odluke imaju značajan uticaj na život građana Beograda, kao i na poslovanje i socijalne usluge u gradu.
Prva odluka koja je usvojena odnosi se na određivanje ulica i lokacija u Beogradu gde je dozvoljeno održavanje manifestacija. Odlukom su definisani park Ušće, prostor Luke Beograd, kao i lokacije ispred Doma Narodne Skupštine, Starog dvora i Trga Republike kao mesta gde se mogu organizovati događaji koji uključuju pojačane zvučne uređaje. Održavanje manifestacija na drugim lokacijama biće omogućeno samo uz prethodnu saglasnost Grada Beograda, što ukazuje na potrebu za kontrolom buke i očuvanjem javnog mira.
Takođe, odbornici su usvojili izmene Odluke o Gradskoj upravi, kojima se ukida Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata. Ova odluka je rezultat usvajanja Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, što je dovelo do prestanka potrebe za postojanjem ovog sekretarijata.
U okviru ekonomskih odluka, odbornici su povećali zakupnine za poslovni prostor u Beogradu za 6,8%, što je u skladu sa projektovanim rastom BDP-a. Ova mera ima za cilj prilagođavanje troškova zakupaca trenutnom ekonomskom stanju.
Jedna od značajnih odluka tiče se i uvođenja vezanog balona kao posebne kategorije privremenog objekta, što će omogućiti postavljanje balona kao moderne turističke atrakcije tokom međunarodne specijalizovane izložbe EXPO. Ova inovacija se očekuje da privuče posetioce i doprinese promociji Beograda kao turističke destinacije.
U oblasti socijalne zaštite, Skupština je usvojila izmene i dopune Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite, posebno u delu koji se odnosi na jednokratnu pomoć. Predloženo je da se pravo na ovu pomoć može ostvariti najviše jednom godišnje, pri čemu iznos pomoći ne može biti veći od 80 odsto od prosečne zarade, na osnovu ocene stručnih radnika Gradskog centra za socijalni rad. Ova mera ima za cilj pružanje podrške najugroženijim građanima.
Jedna od ključno važnih informacija koja je razmatrana na sednici odnosi se na Apoteku Beograd. Odbornici su prihvatili informaciju o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstva u postupku koncesije. Ovaj potez dolazi usled finansijskih problema sa kojima se Apoteka Beograd suočava, uključujući blokadu računa i nemogućnost obavljanja osnovne delatnosti. Predloženo je da se pristupi preduzimanju daljih radnji u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu kako bi se obezbedila dostupnost zdravstvenih usluga građanima.
Međutim, predloženi plan za koncesiju naišao je na otpor opozicije, koja smatra da javno zdravlje ne treba da bude prepušteno privatnicima i da je Apoteka Beograd ključna institucija za obezbeđivanje jeftinijih lekova. Opozicija ističe da trenutna situacija u kojoj zaposleni mesecima ne primaju plate i nemaju zdravstveno osiguranje dovodi do gubitka poverenja i destabilizacije sektora.
Odbornici opozicije su takođe ukazali na to da bi privatizacija apoteka mogla dovesti do smanjenja kvaliteta usluga i dostupnosti lekova za građane. Zaposleni u Apotekama Beograd su tokom sednice protestovali ispred zgrade Skupštine, izražavajući nezadovoljstvo trenutnim stanjem i tražeći hitno rešenje za svoje probleme.
Sve ove odluke i informacije ukazuju na kompleksnost upravljanja gradom Beogradom u kontekstu ekonomskih, društvenih i zdravstvenih izazova. U narednom periodu, važno je pratiti kako će se ovi predlozi sprovoditi i kakav će uticaj imati na svakodnevni život građana Beograda.
