Jedan od najintrigantnijih delova Koloseuma, koji je bio skriven od očiju javnosti gotovo dva milenijuma, ponovo je otvoren za posetioce. U pitanju je tajni prolaz koji je nekada koristio rimski car i aristokratija kako bi direktno ulazili u arenu, bez susretanja sa mnoštvom.
Koloseum, legendarni rimski amfiteatar, postao je simbol večnog Rima. Izreka koja ga opisuje glasi: „Dok stoji Koloseum, stojaće i Rim; kad Koloseum padne, pašće i Rim, a sa njim i svet.“ Ovaj neuništivi simbol grada započeo je graditi car Vespazijan iz dinastije Flavijevaca, uz pomoć čak 60.000 robova. Građen od kamena i betona, Koloseum je završen oko 80. godine naše ere i ubrzo postao mesto velikih spektakla, borbi i javnih pogubljenja. Njegove tribine su mogle da prime oko 60.000 gledalaca, od kojih je oko 10.000 stajalo. Arena je imala 76 ulaza, a čak i pokretni krov koji je štitio posetioce od sunca i kiše.
Tokom vekova, procene govore da je u Koloseumu izgubljeno više od pola miliona ljudskih života i više od milion životinja. Ponekad je u jednom danu nastradalo i do 10.000 životinja. Ulaz za sve rimske građane bio je besplatan, a tokom igara delila se i hrana. Neki festivali su trajali i po nekoliko meseci, pa nije čudno što su se tu održavale razuzdane proslave.
Iako vreme ostavlja svoj trag, najveću štetu Koloseumu su naneli razorni zemljotresi iz 847. i 1231. godine, koji su oblikovali današnji izgled arene. Ispod Koloseuma nalazio se složen sistem hodnika, poznat kao hipogeum, gde su borci čekali svoj red, a zveri su bile zatvorene pre nego što bi se pojavile u areni.
Jedan od tih podzemnih hodnika, poznat kao Komodov tunel, dugačak 55 metara, decenijama je bio skriven od javnosti. Ovaj prolaz je služio da rimski carevi i visoki gosti neprimetno uđu u Koloseum. Car Komod, poznat po svojoj brutalnoj prirodi i opsednutosti gladijatorskim borbama, koristio je tunel i preživeo pokušaj atentata. U areni je nastupao obučen kao Herkul, ubijajući nenaoružane borce i životinje, a zabeleženo je i da je pred publikom odrubio glavu noju.
Tunel je prvi put otkriven u 19. veku zahvaljujući francuskim arheolozima. Poslednjom obnovom uvedena je rasveta koja imitira prirodno osvetljenje, a stakleni zidovi omogućavaju posetiocima da posmatraju arheološka istraživanja iz neposredne blizine. Danas, šetajući ovim prolazom, posetioci mogu na trenutak zamisliti kako je izgledao put rimskih careva ka srcu najčuvenije arene antičkog sveta.
Koloseum je tokom vekova postao više od običnog amfiteatra; on je simbol borbe, moći i kulture antike. Njegova arhitektura i inženjerska rešenja i dalje ostavljaju utisak na sve posetioce. Iako je prošlo mnogo vekova, Koloseum ostaje mesto koje privlači turiste iz celog sveta, koji dolaze da se dive njegovoj veličanstvenosti i bogatoj istoriji.
Ovaj amfiteatar nije samo arhitektonski podvig, već i mesto gde su se odvijale priče o hrabrosti, borbi i tragediji. Kroz vekove, Koloseum je bio svedok mnogim događajima koji su oblikovali istoriju Rima i čitavog sveta. Danas, kada se ponovo otvara tajni prolaz, posetioci imaju priliku da dožive deo te istorije i osete duh antičkog Rima. Kao simbol otpora i trajnosti, Koloseum će nastaviti da stoji i inspiriše generacije koje dolaze.
