Komemorativni skup posvećen akademiku Miru Vuksanoviću (1944-2026) održan je u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Na ovom skupu su prisustvovali članovi porodice, kao i značajne ličnosti iz sveta nauke i kulture. Predsednik SANU, Zoran Knežević, i akademik Jovan Delić istakli su veliki doprinos Vuksanovića srpskoj leksici i književnosti.
Delić je naglasio da će Vuksanović ostati upamćen po novim žanrovima koje je stvorio, kao i po svojim „pričama o rečima“ i romanima koji su obogatili srpsku književnost. Posebno je istakao „Semolj trilogiju“, sastavljenu od dela „Semolj gora“, „Semolj zemlja“ i „Semolj ljudi“, koju je nazvao srce Vuksanovićeve proze. Ova trilogija će, prema njegovim rečima, ostati nepromenjena i u budućnosti, postajući deo istorije srpske književnosti.
Akademik Delić takođe je pomenuo prelomni trenutak u Vuksanovićevom stvaralaštvu, kada je napisao rečnik uz svoju poemu „Tamo – oni“. Ova inovacija je bila prvi put da je autor sam kreirao rečnik koji prati njegovu poeziju. Delić je istakao i neka od Vuksanovićevih najznačajnijih dela, poput romana „Daleko bilo“, kao i autopoetičkih knjiga „Danonoćnik“, „Silazak u reč“ i „Klesani kamen“. U ovim delima oseća se duboka tuga i samoća, što je karakteristika i poeme „Moračnik“.
Preminuli akademik ostavio je ogromnu prazninu u SANU i Matici srpskoj. Delić je naglasio da je Vuksanović bio zaokružen i da je završio svoje životno delo u skladu sa svojim talentom. Sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU, Zlata Bojović, podsetila je na to da su pre dve godine predstavljeni tomovi „Sabranih dela“ Vuksanovića, obeležavajući njegov značajan doprinos književnosti.
Bojović je istakla da je Vuksanović bio jedan od najangažovanijih članova SANU, obavljajući mnoge važne funkcije, uključujući upravnika Biblioteke SANU i predsednika Upravnog odbora Instituta za srpski jezik. Njegov rad je bio obiman i značajan, a tokom godina je stekao visoke ocene i priznanja za svoje književno stvaralaštvo.
Profesor Mihailo Pantić je naglasio da je Vuksanović uspeo da završi sve svoje projekte i da je imao priliku da doživi svoja „Sabrana dela“. U njegovim radovima se može primetiti arhaičan jezik, koji je dopunjavao „Srpski rečnik“ Vuka Karadžića. Pantić je takođe istakao da su Vuksanović i Vuk govorili istim jezikom, što je ključno za razumevanje srpske književnosti.
Miro Vuksanović je bio pisac koji nije zaboravio svoj maternji jezik, a njegov rad se oslanja na mitologiju i epsku baštinu. Profesor Aleksandar Jerkov je naglasio Vuksanovićev značaj kao čoveka velike akademske moći i ljubavi prema jeziku i kulturi svoje zemlje. Vuksanović je rođen u Crnoj Gori i diplomirao je Jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru započeo je kao srednjoškolski profesor, a kasnije je postao upravnik Biblioteke Matice srpske i Biblioteke SANU.
Vuksanović je preminuo 6. februara 2026. godine u Novom Sadu, ostavljajući za sobom bogato književno nasleđe koje će se pamtiti i u budućnosti. Njegov doprinos srpskoj književnosti i kulturi je neprocenjiv, a njegovo ime će zauvek ostati urezano u svesti budućih generacija.
