Komemoracija povodom smrti književnika Filipa Davida održana je danas u maloj sali Kolarčeve zadužbine, gde su se okupili članovi porodice, prijatelji i poštovaoci njegovog dela. Ova emotivna ceremonija počela je prikazivanjem jednog od poslednjih intervjua sa Davidom, koji je bio poznat kao istaknuti esejista, dramaturg, scenarista i dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd. Takođe, bio je profesor dramaturgije na Fakultetu dramatskih umetnosti u Beogradu.
Reditelj Lordan Zafranović, koji je govorio o svom dugogodišnjem prijateljstvu sa Davidom, istakao je da reči ne mogu opisati njegov uticaj na srpsku kinematografiju. Zafranović je podsetio na to kako je upoznao Davida kao mladog reditelja dok je on bio urednik dramskog programa, te je naglasio koliko je njegov prijatelj ostavio traga u umetnosti.
Književnik Svetislav Basara je, takođe, podelio svoja osećanja o Davidu, govoreći o njegovoj „kompletnosti“ kao ličnosti i časti koju je predstavljao. Basara je naglasio da je David ostavio veliku prazninu iza sebe i izrazio želju da se njegovo sećanje institucionalizuje, dodajući da će njegova dela, posebno proza i dramaturgija, nastaviti da govore o njegovim dostignućima. „Verujem da je do poslednjeg trenutka ostao blag čovek“, rekao je Basara, naglašavajući Davidovu suštinsku ljudskost.
Profesor Žarko Korać, u penziji, se prisetio Davida kao pisca i starijeg ‘brata’ s kojim je imao priliku da sarađuje. Korać je istakao Davidovu stabilnost kao ljudske osobine i preporučio njegovu knjigu „Kuća sećanja i zaborava“, za koju je David dobio NIN-ovu nagradu. Korać je ovu knjigu opisao kao autobiografsku i vrlo vrednu.
Prilikom komemoracije, košarkaški trener Bogdan Tanjević i pisac Andrej Nikolaidis obratili su se prisutnima video porukama. Tanjević je rekao da je David bio „centar univerziteta, kulture, mira, zajedništva i pameti“. Njegov odlazak, prema Tanjevićevim rečima, ostavio je društvo „siročadima“. On je istakao da je David bio primer otpora gluposti i zla, i da je na svima nama da čuvamo uspomenu na njegovo delo.
Nikolaidis je naveo da je David bio „etičan i nenametljiv“ čovek koji je znao da nosi svoje jevrejstvo. Naglasio je da je bio protiv rata i uvek na strani žrtava, što je doprinelo njegovim sjajnim književnim delima.
Filip David, koji je preminuo 14. aprila u 86. godini, rođen je 1940. godine u Kragujevcu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Tokom svoje karijere, objavio je brojne knjige pripovedaka, romana i eseja, kao što su „Bunar u tamnoj šumi“, „Hodočasnici neba i zemlje“, i „Svetovi u haosu“. Njegova dela su prevođena na više jezika, a pripovetke su se našle u dvadesetak antologija.
David je radio na značajnim filmskim projektima kao što su „Okupacija u 26 slika“, „Ko to tamo peva“ i „Bure baruta“. Pored toga, bio je jedan od osnivača Nezavisnih pisaca (1989) i Beogradskog kruga (1990), kao i utemeljivač nezavisne književne asocijacije Forum pisaca.
Kroz svoja dela, Filip David je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i književnosti, a njegov doprinos će se pamtiti i kroz generacije koje dolaze. Na komemoraciji su se mogli čuti dirljivi govori i sećanja koja su osvetlila njegov lik kao umetnika, prijatelja i ljudskog bića čije je delo oblikovalo savremenu književnost. U ovoj tužnoj atmosferi, prisutni su se složili da je Filip David bio svetlost u tami, čija će se sećanja živeti kroz umetnost koju je ostavio za sobom.
