Nema šta ne može da se gaji u Srbiji – od šljive, kruške i domaćih kultura do tropskih voćki iz daleke Afrike. Jedna od najzanimljivijih biljaka koja privlači pažnju srpskih voćara je afrička bodljikava dinja, poznata i kao kivano. Ova egzotična voćka postaje sve popularnija među poljoprivrednicima u Srbiji, a njeni prinosi su dobri, dok je zarada još bolja. Ono što je posebno zanimljivo je to da se kivano može gajiti čak i u saksijama, što dodatno olakšava njegovo uzgajanje.
Kivano se u prodavnicama može naći po ceni od 150 do 200 dinara, a njegovo gajenje zahteva rad od proleća, kada se seme sadi nakon što prođu mrazevi, sve do kraja leta. Jesti deo ove biljke ima ukus koji podseća na nekoliko različitih voća, a ono što ga čini posebnim je to da može trajati i do tri meseca ako se čuva na suvom i hladnom mestu.
U Srbiji se na desetine poljoprivrednika odlučilo da se upusti u biznis sa kivanom, a jedan od njih je i Borko Luković, koji ima najegzotičniju baštu u Zapadnoj Srbiji. Na 650 metara nadmorske visine, u selu Malič, pored malina, kupina, ribizle i smokava, uzgaja i banane, limun, masline, kivano i godži bobice. Iako klima u Srbiji nije idealna za ove vrste biljaka, Borko tvrdi da uz dovoljno truda i pažnje mogu uspešno da se uzgajaju.
Za sada, Borko Luković gaji ove biljke u malim količinama, prvenstveno za sopstvene potrebe, s obzirom na njihova lekovita svojstva. Pre nekoliko godina, u svoju baštu je dodao i batat, koji je poznat po visokom sadržaju vitamina A i E, moćnih prirodnih antioksidanata. Iako gaji svoje biljke s puno ljubavi, Borko se ne usuđuje da proširi proizvodnju, jer je plasman ovih retkih biljaka u njegovom kraju još uvek nesiguran.
Promene u klimi Srbije u poslednjih nekoliko godina čine uslove sve pogodnijim za bilje koje nije uobičajeno za ovo podneblje. Uz bolji plasman, proizvodnja egzotičnog voća mogla bi doneti lepu zaradu. „Nije veliko ulaganje u uzgoj, problem je plasman. Kada bismo imali plasman, rado bih ga ponudio,“ rekao je Borko Luković.
Uprkos izazovima, entuzijazam srpskih voćara za gajenje egzotičnih biljaka raste. Mnogi od njih veruju da bi pravilno usmereni marketing i edukacija o ovim biljkama mogli otvoriti nova tržišta i omogućiti im da ostvaruju profit. Uz to, potražnja za egzotičnim voćem se povećava, kako domaće, tako i na stranim tržištima, što može biti dodatni podsticaj za voćare kao što je Borko.
Pored kivana, u Srbiji se mogu pronaći i druge egzotične biljke, poput acai bobica, mangostena i pitaje, koje takođe privlače pažnju poljoprivrednika. Ulaganja u ovakve kulture mogu biti rizična, ali sa pravim pristupom i strategijom, voćari bi mogli da preokrenu situaciju u svoju korist.
Poljoprivreda u Srbiji se brzo menja, a voćari se suočavaju sa novim izazovima i prilikama. Sa svakim novim izdanjem i svakim novim plodom, oni postavljaju temelje za budućnost koja bi mogla biti ispunjena raznovrsnim i profitabilnim kulturama. U tom kontekstu, kivano i slične egzotične biljke predstavljaju samo početak jednog uzbudljivog putovanja koje može doneti ne samo nova iskustva, već i financijski uspeh za srpske voćare.
