Sezona gripa ove godine počela je ranije nego što je to uobičajeno, a broj zaraženih naglo raste. U svetlu sve većeg broja prijavljenih slučajeva, stručnjaci prognoziraju da nas čeka zahtevna zima. Dominantan soj virusa je podtip Influence A – H3N2, poznat i kao „supergrip“, zbog određenih genetskih mutacija. Ovaj članak objašnjava zašto je ova sezona drugačija, kako se zaštititi i šta očekivati.
Podaci pokazuju da se grip širi brže nego prethodnih godina. Iako virus H3N2 nije nužno smrtonosniji od drugih sojeva, problem leži u njegovoj rasprostranjenosti. Kada se veliki broj ljudi zarazi u kratkom vremenskom periodu, čak i mali procenat težih slučajeva može predstavljati ozbiljan teret za zdravstveni sistem. Ovaj soj virusa je ređi u odnosu na druge podtipove, zbog čega populacija nema visok stepen prirodnog imuniteta. Takođe, H3N2 se lakše menja, što mu omogućava da izbegne zaštitu stečenu ranijim infekcijama ili vakcinacijom.
„Supergrip“ H3N2 je varijanta virusa Influence A koja je doživela manje genetske promene u odnosu na prethodne sezone. Oznake „H“ i „N“ odnose se na proteine na površini virusa, dok brojevi označavaju njihove podtipove. Ovaj soj se efikasnije prenosi i brže širi među ljudima.
Suštinska razlika između H3N2 i običnog gripa nije u težini simptoma kod svakog pojedinca, već u činjenici da se virus širi masovno. Kada je veliki broj zaraženih, raste i broj komplikacija, hospitalizacija i smrtnih ishoda, posebno među rizičnim grupama.
Jedno od često postavljanih pitanja jeste zašto obolevaju i vakcinisani. Važno je napomenuti da vakcina nikada ne pruža potpunu zaštitu. Ona se priprema na osnovu procene kako će se virus razvijati, a ove godine virus je dodatno mutirao, što je smanjilo efikasnost vakcine u sprečavanju same infekcije. Ipak, vakcina i dalje značajno štiti od težih oblika bolesti, komplikacija i hospitalizacije, zbog čega je i dalje preporučena.
Simptomi H3N2 gripa ne razlikuju se mnogo od klasičnog gripa i uključuju visoku temperaturu, kašalj, bol u grlu, bolove u mišićima i zglobovima, umor, a ponekad i mučninu. Većina zdravih osoba može se oporaviti kod kuće, ali lekarsku pomoć treba potražiti ako se jave otežano disanje, bol u grudima, konfuzija, uporno visoka temperatura ili naglo pogoršanje stanja. Najugroženiji su stariji, mala deca, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom.
Kao mere zaštite, stručnjaci preporučuju redovno pranje ruku, izbegavanje gužvi, ostanak kod kuće kada se jave simptomi, provetravanje prostorija, nošenje maski u rizičnim situacijama i dodatnu pažnju prema osetljivim grupama. Važno je napomenuti da se virus može prenositi i pre pojave simptoma, a zaraznost traje oko nedelju dana nakon njihovog početka.
Stručnjaci jednoglasno preporučuju vakcinaciju protiv gripa. Vakcina je bezbedna, lako dostupna i pruža najbolju zaštitu od težih oblika bolesti. Pun efekat vakcine razvija se nakon 10 do 14 dana. Čak i ako dođe do infekcije, simptomi su obično blaži i oporavak brži.
Lečenje gripa se nije promenilo i obuhvata odmaranje, unos dovoljne količine tečnosti i uzimanje lekova za snižavanje temperature i ublažavanje bolova, kao što je paracetamol. Antivirusni lekovi su namenjeni rizičnim grupama, dok se većina ljudi može sigurno oporaviti kod kuće bez odlaska lekaru.
Većina obolelih oseća poboljšanje u roku od sedam dana, iako kašalj i umor mogu potrajati i nekoliko nedelja. Grip može oslabiti disajne puteve i povećati rizik od sekundarnih infekcija, poput upale pluća, čak i nakon povlačenja akutnih simptoma.
Pred nama je zahtevnija sezona gripa, a vrhunac se očekuje tokom januara i februara. Oprez, odgovorno ponašanje i vakcinacija ostaju najbolja kombinacija zaštite.
