U zgradi blizu dokova Helsinkija, finski inženjeri sprovode testiranje novog dizajna ledolomaca. Maketa broda, dugačka tri metra, brzo se kreće, cepajući ledeni pokrivač svojim narandžastim pramcem. Jari Hurtija, jedan od vodećih finskih dizajnera ledolomaca iz kompanije „Aker Arktik“, ističe da je led „neka vrsta misterije“, ali da su Finci blizu rešenja.
Finske kompanije su projektovale četiri petine i izgradile više od polovine svetskih ledolomaca. U svetlu rastuće konkurencije oko Arktika, američki predsednik Donald Tramp primetio je ovu situaciju. U junu je izjavio da pregovara sa Finskom o kupovini 15 brodova, dok je ranije razmišljao o nabavci 40 „velikih“ ledolomaca. S obzirom na to da se Amerika suočava sa izazovima od strane Rusije i Kine na severu, potrebno je brzo proširiti flotu ledolomaca, a za to će biti potrebna finska pomoć.
Finska, kao jedina zemlja čije se luke zimi zamrzavaju, oslanja se na ledolomce kako bi Baltičko more ostalo otvoreno. Od izgradnje „Sisua“, svog prvog dizel-električnog ledolomca 1930-ih godina, Finska je razvila domaći lanac snabdevanja koji uključuje projektantske firme i brodogradilišta. Tokom Hladnog rata, Finska je gradila ledolomce za Rusiju, ali je ta trgovina prekinuta 2022. godine, kada je zemlja postala članica NATO-a. Sada su finska brodogradilišta fokusirana na zapadne kupce.
Industrija ledolomaca u Finskoj je čvrsto povezana, što joj omogućava da izgradi specijalizovane brodove. Ledolomci zahtevaju debeli trup, snažne motore i složene sisteme za kontrolu vibracija i zaštitu od leda, kako bi mogli preživeti ekstremne uslove. Većina ovih brodova se proizvodi po narudžbini, što ih čini neprikladnim za masovnu proizvodnju, koja je uobičajena u velikim brodogradilištima Istočne Azije.
Jedan od istaknutih primera je „Baltika“, spasilački brod završen za Rusiju 2014. godine, koji ima asimetrični trup koji mu omogućava da plovi bočno, krčeći put kroz led. Ostali dizajni koriste se kao brodovi za rasute terete, tankeri za naftu ili pomoćni brodovi. U poređenju sa Amerikom, situacija je dramatična. Američka obalska straža, deo oružanih snaga, ima samo tri polarna ledolomca, dok je potrebno oko deset. Poslednji brod koji je izgrađen za ovu službu, „Hili“, završen je 1997. godine, a planovi za izgradnju novih su odloženi zbog porasta budžeta.
Prvi novi brod, koji je prvobitno bio planiran za 2024. godinu, neće biti završen pre 2029. i koštaće 1,9 milijardi dolara. Nasuprot tome, finski ledolomac „Polaris“ izgrađen je za tri godine po ceni od 125 miliona evra (147 miliona dolara). Iako je manji od onoga što Amerika želi, ovaj brod predstavlja dokaz finske sposobnosti da brzo proizvodi ledolomce po povoljnim cenama.
Priča o „razlici u kapacitetu ledolomaca“ između Amerike i Rusije, koja posjeduje oko 50 polarnih ledolomaca, uključujući nuklearne, često je preuveličana. Rusija ima dugačku severnu obalu i više od 2 miliona stanovnika na Arktiku, što znači da će joj uvek biti potrebni ledolomci. Prava briga je razlika između mogućnosti američke obalske straže i uloge koju ona mora da igra u obezbeđivanju bezbednosti Arktika, posebno s obzirom na to da se Rusija i Kina bore za kontrolu nad ovim područjem.
Kako se situacija menja, Amerika se okreće Finskoj da bi nadoknadila tu razliku. Finci su navodno spremni da isporuče naručene brodove još ove decenije, ali postoje prepreke. Protivljenje američkih brodogradilišta i zakoni o javnim nabavkama, koji zahtevaju da se vojni brodovi proizvode u Americi, stavljaju dodatne izazove. Činjenica da je Tramp spreman da prevaziđe svoje protekcionističke instinkte sugeriše da je prepoznao hitnu potrebu za proširenjem flote obalske straže.
