Posebno je napeto u Zapadnoj Evropi, gde su cene goriva znatno porasle, a vozači u Nemačkoj već plaćaju više od dva evra po litru benzina. Ova situacija je dovela do toga da mnogi građani prelaze granice u potrazi za jeftinijim gorivom, dok neki pokušavaju da obezbede dodatne zalihe za kućnu upotrebu. Ipak, postavlja se pitanje koje zanima mnoge vozače – da li je legalno prevoziti gorivo u putničkom automobilu van rezervoara, u kojim količinama i koliko je to bezbedno.
Odgovor na ovo pitanje je jasan: prevoz goriva u automobilu se ne preporučuje, kao ni njegovo skladištenje kod kuće. Razlog je ne samo bezbednost, već i ekonomika, jer su cene goriva podložne fluktuacijama. Ukoliko se ipak odlučite na prevoz, u automobilu je moguće transportovati do 60 litara goriva u specijalnim kanisterima. Međutim, stručnjaci za bezbednost saobraćaja preporučuju prevoz samo manjih količina – oko deset litara.
Kanister treba postaviti što dalje od putnika, idealno u prtljažnik, i mora biti posebno dizajniran za prevoz goriva. Svaka improvizacija sa neodgovarajućim posudama može biti izuzetno opasna. Prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija drumom (ADR), gorivo se može prevoziti u posudama koje su direktno povezane sa motorom vozila ili pomoćnom opremom, ali i u prenosivim posudama kao što su kanisteri.
Ograničenja su jasno definisana. Ukupna zapremina rezervoara za gorivo ne sme preći 1.500 litara po transportnoj jedinici, dok rezervoar na prikolici ne sme preći 500 litara. Kada je reč o prenosivim rezervoarima, dozvoljeno je najviše 60 litara po vozilu. Ova pravila ne važe za vozila hitne pomoći.
Ukoliko ne postoji stvarna potreba, prevoz goriva u automobilu, naročito u posudama koje nisu namenjene za zapaljive tečnosti, je rizičan. Isto važi i za skladištenje goriva kod kuće, za šta takođe postoje jasna pravila. Propisi prave razliku između benzina i dizela, kao i veličine garaže. U srednjim i velikim garažama, zapaljive materije smeju se čuvati van vozila samo u zanemarljivim količinama. U malim garažama dozvoljeno je skladištenje do 200 litara dizel goriva i do 20 litara benzina, ali samo u dobro zatvorenim i nepropusnim posudama.
Dizel se smatra manje rizičnim od benzina, jer je manje zapaljiv. Ipak, opasnost ne treba zanemariti. Čuvanje goriva kod kuće može ozbiljno ugroziti bezbednost članova domaćinstva, jer zapaljive pare mogu izlaziti iz rezervnih rezervoara. Poseban oprez je potreban i sa plastičnim kanisterima koji nisu potpuno nepropusni. Osim što se svojstva goriva mogu menjati tokom vremena, postoji rizik od udisanja štetnih para i od paljenja usled statičkog elektriciteta.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se kanister uvek postavi na zemlju pre sipanja kako bi se ispraznio statički elektricitet. Kada je reč o trajnosti, ne postoji strogo propisan rok trajanja za benzin, dizel i lož ulje. Ako su dobro zatvoreni i skladišteni na hladnom i tamnom mestu, mogu trajati mesecima, pa čak i godinama, u odgovarajućim posudama.
Zaključak je jednostavan – nema smisla transportovati ili skladištiti gorivo u većim količinama nego što je to zaista potrebno i zakonski dozvoljeno. Sve iznad toga nosi više rizika nego koristi. U svetlu trenutne situacije sa cenama goriva u Evropi, vozači bi trebali biti svesni zakonskih okvira i bezbednosnih mera prilikom prevoza i skladištenja goriva. Pravilno postupanje može smanjiti rizik od nesreća i pomoći u očuvanju zdravlja i bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
