Ruski predsednik Vladimir Putin i lider Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastali su se u petak na Aljasci kako bi razgovarali o okončanju trogodišnjeg rata u Ukrajini. Ovo je bio prvi lični susret između dva lidera od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine. Sastanak je, iako je planiran da traje oko sedam sati, završen za manje od tri, bez postignutih sporazuma o prekidu vatre.
Tokom sastanka, razgovaralo se o mogućoj „razmeni teritorija“, što implicira da bi Tramp mogao podržati sporazum prema kojem bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima ukrajinske teritorije. Međutim, konkretni dogovori o okončanju rata nisu postignuti. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je više puta naglasio da bi svaki dogovor koji podrazumeva ustupanje teritorije Rusiji bio neuspešan.
Pre sastanka, Tramp je istakao da će biti uvedene strože sankcije ako Rusija ne okonča borbe sa Ukrajinom. Iako je taj rok prošao, nove mere protiv Moskve nisu uvedene, ali su SAD povećale carine na robu iz Indije zbog kupovine ruske nafte. Tramp je tražio od Putina da pristane na prekid vatre kako bi se izbegle dalje sankcije drugim zemljama koje kupuju ruske energente.
Putin je izjavio da želi potpunu kontrolu nad istočnim regionima Ukrajine, uključujući Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson, koje je Rusija delimično anektirala 2022. godine, kao i nad Krimom, koji je anektiran 2014. godine. Ukoliko bi Kijev pristao na takav dogovor, to bi značilo povlačenje ukrajinskih trupa iz delova Luganska i Donjecka, gde se trenutno vode žestoke borbe.
Prema izvorima, američki i ruski zvaničnici rade na sporazumu koji bi „zamrznuo rat“ i omogućio Moskvi da zadrži deo teritorije koju je zauzela. Putin je takođe tražio da Ukrajina ostane neutralna država, što bi značilo odustajanje od ambicija da se pridruži NATO-u.
S obzirom na to da bi ukrajinski ustav zabranio ustupanje bilo koje teritorije, Zelenski je naglasio da Ukrajina neće „pokloniti“ svoju zemlju Rusiji. Pre rata, Rusija je već kontrolisala Krim, a podržavala je i separatističke pokrete u Donbasu, što je dovelo do stvaranja samoproglašenih republika. Rat u Ukrajini izazvao je jednu od najvećih kriza raseljavanja u Evropi, sa desetine miliona ljudi koji su morali napustiti svoje domove.
Rusija trenutno kontroliše oko jedne petine teritorije Ukrajine, što obuhvata 114.500 kvadratnih kilometara. Aktivna linija fronta proteže se kroz oblasti Harkov, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson. U ovim regionima, Rusija ima kontrolu nad oko tri četvrtine Zaporoške i Hersonske oblasti. Pored toga, manji delovi Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti su takođe pod ruskom okupacijom.
U avgustu 2024. godine, Ukrajina je pokrenula značajan upad u rusku Kursku oblast, čime je dodatno eskalirala sukob. U ovoj ofanzivi, ukrajinske snage su napredovale na rusku teritoriju, preuzimajući kontrolu nad određenim područjima, ali su se suočile sa povratnim napadima ruske vojske.
U poslednjim mesecima rata, situacija se stabilizovala u teškoj pat-poziciji, ali su nedavni napadi Rusa ukazivali na mogućnost nove ofanzive. Pre rata, Rusija je bila u procesu destabilizacije Ukrajine, a njeni vojnici su brzo napredovali, zauzimajući velika područja uz značajne civilne žrtve.
Ukrajina se, uprkos teškim gubicima, borila da povrati teritoriju i od 2022. godine preokrenula situaciju kroz uspešne kontraofanzive, vraćajući kontrolu nad delovima zemlje. Borba za teritoriju, posebno u ključnim oblastima kao što su Donbas i Herson, i dalje traje, dok međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju sa zabrinutošću.
