U svetu gde filteri oblikuju percepcije i društvene mreže postavljaju standarde lepote, granice između negovanja i preterivanja često su nejasne. Dok tehnologija i veštačka inteligencija oblikuju nova očekivanja, postoje žene čija elegancija i ženstvenost ostaju nepromenjeni znak prefinjenosti. O ovom fenomenu i o tome kako negovati sebe, a zadržati svoj identitet, razgovarao je doktor estetske i anti-aging medicine Dejan Antonić.
Antonić, član Američke akademije za estetsku medicinu od 2012. godine, ističe da se imperativ lepote i večne mladosti ne može smatrati samo trendom koji je postao vidljiviji zahvaljujući društvenim mrežama. On povlači paralelu sa istorijom, citirajući Kleopatru koja je pre 3.000 godina koristila mlečne kupke za podmlađivanje kože, što pokazuje da su težnje za lepotom prisutne kroz vekove. Takođe, napominje da je Hipokrat rekao da izgled naše kože odražava naše zdravlje.
Doktor Antonić naglašava da filteri na društvenim mrežama utiču na očekivanja pacijenata. Oni pružaju mogućnost da se vide u verziji koja im se dopada. Iako ovakvi filteri mogu imati negativan uticaj, oni takođe mogu pomoći lekarima da razumeju kako pacijenti žele da izgledaju. Međutim, važno je postaviti realna očekivanja i pomoći pacijentima da razumeju granice estetskih zahvata.
Antonić se dotiče i gubitka kontrole u želji da se ne stari. On objašnjava da je kontrola uglavnom na strani lekara, koji treba da odredi granice korekcije i usporavanja procesa starenja. Estetska medicina se pomerila prema anti-aging pristupu, a novi pravac je „pro-aging“, koji se fokusira na to da se stari lepo i s merom.
Prema njegovim rečima, bore nisu ono što ljudi primete na licu; umesto toga, to su emocije koje lice prenosi. U tom kontekstu, estetske procedure treba da se fokusiraju na poboljšanje emocionalnog izraza, a ne samo na vizuelne aspekte starenja. Takođe, ističe da preterana mršavost može negativno uticati na kožu, naglašavajući važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane.
Antonić kao primer navodi Moniku Beluči, koja godinama predstavlja simbol ženstvenosti i prefinjenosti. Ona se, prema njegovim rečima, odlično nosi sa svojim godinama i težinom, pokazujući da je važno izgledati najbolje za svoje godine, umesto težiti mladosti po svaku cenu.
U Srbiji, kako ističe, žene sve više prihvataju ideju da koža ne mora biti bez bora, već zdrava i negovana. Procedure regenerativne estetske medicine fokusiraju se na stimulaciju kolagena i buđenje ćelija koje proizvode prirodni kolagen, umesto na „pumpanje“ lica ili prekomerno peglanje bora.
Antonić objašnjava da postoji širok spektar bioregenerativnih i biorevitalizujućih procedura koje mogu pomoći da koža izgleda lepo i zdravo. Poenta je u očuvanju prirodnosti i autentičnosti, bez prekomernog preuređivanja. Cilj je da koža izgleda zdravo, jedro i negovano, u skladu sa godinama koje imamo.
U zaključku, razgovor sa Dejanom Antonićem pruža uvid u to kako estetska medicina može da se prilagodi savremenim trendovima, ali i kako može da pomogne ženama da se osećaju dobro u svojoj koži, bez gubitka identiteta. U svetu gde su standardi lepote često nerealni, važno je naglasiti značaj autentičnosti i prirodne lepote.
