Bakterije koje se nalaze u bazenima i morskim vodama u Evropi, uključujući i Balkan, predstavljaju značajan zdravstveni rizik, posebno tokom letnjih meseci kada je broj kupača u porastu. Ove bakterije mogu izazvati razne infekcije, od lakših kožnih problema do ozbiljnih sistemskih oboljenja, a prisutne su zbog prirodnih procesa ili zagađenja.
Jedna od najčešćih bakterija u bazenima je Pseudomonas aeruginosa. Ova bakterija uspeva u vlažnim uslovima i često se nalazi u loše održavanim bazenima ili hidromasažnim kadama. Može izazvati infekcije kože, kao što je folikulitis, koji se manifestuje crvenim osipom i svrabom, kao i infekcije ušiju, poznate kao „uho plivača“ (otitis externa). Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), neadekvatna dezinfekcija vode u bazenima značajno povećava rizik od ovih infekcija.
Još ozbiljnija pretnja je Legionella pneumophila, koja se širi putem aerosola iz kontaminiranih sistema za vodu, poput tuševa ili fontana u blizini bazena. Ova bakterija izaziva legionarsku bolest, tešku upalu pluća koja može biti smrtonosna, posebno za starije osobe ili one sa oslabljenim imunim sistemom. ECDC beleži porast broja slučajeva ove bolesti u poslednjim godinama.
U morskim vodama Evrope, uključujući Jadransko more, prisutne su bakterije poput Vibrio vrsta, uključujući Vibrio vulnificus i Vibrio cholerae (nepatogeni soj). Ove bakterije su prirodno prisutne u toplim obalnim vodama, a njihov broj raste tokom letnjih meseci zbog viših temperatura mora. Vibrio vulnificus može izazvati ozbiljne infekcije rana kod ljudi koji imaju otvorene rane prilikom kupanja, dok konzumacija sirovih morskih plodova kontaminiranih ovom bakterijom može dovesti do teškog trovanja hranom, sa potencijalno smrtnim ishodom kod imunokompromitovanih osoba, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2024. godine.
Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, incidenca Vibrio infekcija u Evropi raste zbog klimatskih promena, koje podižu temperature mora. Na Balkanu, posebno u zemljama poput Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, zagađenje voda fekalnim materijalom dodatno povećava rizik. Bakterije poput Ešerihije koli i enterokoka često se detektuju u obalnim vodama i jezerima, posebno u blizini urbanih područja ili gde postoji neadekvatna kanalizacija. Ove bakterije su indikatori fekalnog zagađenja i mogu izazvati gastrointestinalne infekcije, uključujući dijareju, povraćanje i groznicu.
Izveštaj Ministarstva zdravlja Republike Hrvatske iz 2022. godine pokazuje da redovno testiranje kvaliteta vode na plažama Jadranskog mora ukazuje da određene lokacije, posebno u blizini velikih gradova, povremeno imaju povišene nivoe ovih bakterija, što zahteva privremene zabrane kupanja.
Prevencija ovih infekcija zahteva višeslojni pristup. U bazenima je ključno redovno održavanje i dezinfekcija vode hlorom ili drugim sredstvima, uz kontrolu pH vrednosti. Kupači treba da izbegavaju gutanje vode i da se tuširaju pre i posle kupanja kako bi smanjili rizik od širenja bakterija.
U morskim vodama, važno je izbegavati kupanje na plažama sa poznatim zagađenjem ili nakon obilnih kiša, kada se fekalni materijal može uliti u more. Takođe, osobe sa otvorenim ranama treba da izbegavaju kontakt sa morskom vodom, a konzumacija sirovih morskih plodova mora biti pažljivo kontrolisana.
Vlasti na Balkanu preduzimaju korake za praćenje kvaliteta vode, ali izazovi poput zastarele infrastrukture i prekomernog turizma otežavaju kontrolu zagađenja. Prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Monitoring and Assessment (2023), redovno uzorkovanje i javno izveštavanje o kvalitetu vode na plažama su ključni za zaštitu zdravlja kupača. Građanima se savetuje da proveravaju izveštaje o kvalitetu vode pre odlaska na kupanje, kako bi se smanjio rizik od bakterijskih infekcija tokom leta.
