Koliko često treba da se tuširamo jedno je od onih pitanja koja svako rešava po sopstvenom osećaju. Dok jedni ne mogu da zamisle dan bez dva tuširanja, drugi smatraju da je dovoljno povremeno osvežavanje. Međutim, stručnjaci ističu da nisu svi delovi tela jednako zahtevni kada je higijena u pitanju – neki su prioritet i treba ih prati svakog dana, dok drugima nije potrebno toliko pažnje.
Najkritičnija mesta na telu su oni delovi gde ima mnogo znojnih žlezda, jer se bakterije najbrže razmnožavaju u tim područjima. Zbog toga pazuh, genitalna regija i prostor između prstiju na nogama zahtevaju svakodnevno pranje. Znoj sam po sebi nije prljav, ali u kontaktu sa bakterijama stvara neprijatan miris i može izazvati iritacije kože.
Ruke su najčešći prenosilac mikroba i zato ih je potrebno prati više puta dnevno – nakon toaleta, pre i posle pripreme hrane, ali i čim dođete kući. Ovakve navike značajno smanjuju rizik od infekcija i trovanja hranom. Lice takođe treba prati svakog dana, jer ga neprestano dodirujemo, često nesvesno. Na taj način prenosimo bakterije sa ruku i drugih površina direktno na kožu lica, što može izazvati upale i iritacije.
Što se tiče kose, nije preporučljivo prati je svakodnevno. Prečesto korišćenje šampona može isušiti teme i iritirati kožu glave. Stručnjaci savetuju pranje kose na svaka tri dana, osim ako se kosa brzo masti ili ste bili izloženi velikoj vrućini i znojenju. Ostatak tela, osim kritičnih zona, može se tuširati svaka dva dana. Naravno, tokom vrelih letnjih dana ili posle treninga, prijatno je i korisno osvežiti se češće, ali nema potrebe za agresivnim sapunima pri svakom tuširanju.
Prečesta i preagresivna higijena može oštetiti prirodni zaštitni sloj kože. Koža tada postaje crvena, suva i sklona iritacijama. Zbog toga je važno naći balans – dovoljno da se osećate čisto i prijatno, ali ne toliko da narušite prirodnu ravnotežu mikroorganizama koji čuvaju zdravlje kože.
Interesantno je da postoje delovi tela koji nikada ne možemo u potpunosti očistiti – to su nokti na rukama. Iako ih treba redovno prati, kratiti i održavati, u njima će se uvek nalaziti određeni broj mikroba. Ovo je sasvim normalno, jer ljudsko telo nije predviđeno da bude sterilno.
U zaključku, pravilna higijena je ključna za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti. Iako se može činiti da je tuširanje svakodnevno neophodno, važno je slušati svoje telo i prilagoditi navike higijene prema ličnim potrebama i uslovima. Na kraju, važno je imati na umu da su neki delovi tela podložniji bakterijama i da im je potrebna dodatna pažnja, dok drugi mogu biti manje zahtevni. Pronaći pravi balans u ličnoj higijeni doprinosi ne samo fizičkom zdravlju, već i mentalnom blagostanju.
