Šmalc (Schmaltz) je mast koja se pravi od pileće ili ćureće masnoće, kao i od kožice. Ova tradicionalna mast se u kulinarstvu često koristi kao zamena za puter ili margarin, a njena upotreba može značajno obogatiti ukus raznih jela. Šmalc je poznat među kuvarima kao „tekoće zlato“, jer doprinosi aromi i ukusu hrane. Osim što se koristi u pripremi jela i kolača, šmalc se može mazati na hleb, što ga čini svestranim dodatkom u kuhinji.
Priprema šmalca je jednostavna i zahteva samo nekoliko sastojaka. Osnovni sastojci uključuju 250 grama pileće masti i kožice, kao i jedan crni luk. Priprema počinje sitnim seckanjem pileće kože, koja se potom meša sa mašću i stavlja u šerpu. U šerpu se dodaje voda, samo toliko da pokrije sastojke. Kuvanje počinje na visokoj temperaturi dok smesa ne proključa, a zatim se temperatura smanjuje. Ovaj proces traje otprilike sat vremena, a cilj je da se sva voda ispari, ostavljajući čistu mast. Na kraju se dodaje sitno seckani crni luk, koji se kuva još 15 minuta, dovoljno da omekša.
Kada se šmalc pripremi, procedi se kroz cediljku i može se koristiti kao dodatak jelima ili mazati na hleb. Ukoliko je potrebno, šmalc se može posoliti po ukusu. Ovaj recept nije samo način za pripremu ukusne masti, već i podsećanje na tradicionalne metode kuvanja koje su se prenosele s generacije na generaciju.
Šmalc je posebno popularan u balkanskoj i nemačkoj kuhinji, a njegovo poreklo seže u vreme kada su ljudi koristili sve delove životinja kako bi smanjili otpad. U mnogim domaćinstvima, šmalc se pripremao kao deo proslave ili okupljanja porodice, stvarajući posebne uspomene vezane uz zajedničke obroke.
Osim šmalca, u srpskoj kuhinji postoji mnogo drugih tradicionalnih jela koja su ostavila značajan trag u kulturi. U današnje vreme, kada se često zanemaruju domaće i tradicionalne vrednosti, važno je očuvati ovu kulturu i podsticati nove generacije da se vrate starim receptima. U tom smislu, postoje knjige koje nude bogatstvo tradicionalnih recepata i kulinarskih saveta, pomažući ljudima da se povežu s njihovim korenima i očuvaju porodične tradicije.
Jedna od takvih knjiga je „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje“, koja sadrži recepte koji su se prenosili kroz vekove, pružajući uvid u način života kada se imalo više vremena za pripremu hrane. Ova knjiga je prava riznica informacija koja obuhvata ne samo recepte, već i priče o porodicama koje su se okupljale oko stola, deleći obroke i uspomene.
Takođe, turska kuhinja je ostavila neizbrisiv trag na kulinarstvo balkanskih naroda, a knjiga „TURSKA KUHINJA sa vekovnim receptima“ nudi izbor starih jela koja će obogatiti svaku kuhinju. Ova dela su pažljivo odabrana kako bi se očuvala tradicija i pružila inspiracija savremenim kuvarima.
Osim srpske i turske kuhinje, italijanska kuhinja takođe ima bogatu tradiciju. Knjiga „Italijanska kuhinja: recepti s potpisom starih majstora“ nudi jedinstven uvid u italijanske kulinarske običaje, kombinujući istoriju i kulturu sa savremenim receptima.
Na kraju, vredno je pomenuti i doprinos autora poput Jeremyja Panga, koji je osnovao školu woka u Londonu. Njegova knjiga „Kineska kuhinja – izvorni kineski recepti“ predstavlja remek-delo koje istražuje bogatstvo kineske kuhinje i njen uticaj na globalnu gastronomiju.
Očuvanje domaćih kulinarskih tradicija je važno ne samo za naše zdravlje, već i za očuvanje identiteta. Koristeći recept za šmalc ili istražujući druge tradicionalne recepte, možemo doprineti očuvanju ovih vrednosti za buduće generacije.
